Имиграциона игра са Дејвидом Сетером

Амерички новинар Дејвид Сетер израстао је преко ноћи у личност о којој се прича. Стицајем околности постао је први новинар из САД коме су руске власти, још од времена окончања „хладног рата”, одбиле да издају боравишну визу, на пет година, и још уочи почетка Зимских олимпијских игара у Сочију,које би највећу државу на свету требало да промовишу у најбољем светлу.

Да ли је Сетеру виза одбијена из политичких разлога, или стога што је прекршио имиграционе прописе, или је, једноставно, реч о пословичној неажурности руске граничне бирократије, тек би требало да буде распетљано. Ипак, цео случај подигао је велику прашину у западним медијима као и међу опозиционим гласилима у самој Русији.

Како је пренео британски „Фајненшел тајмс”, чудно је да се Сетер тек тако нашао у „бирократским маказама”, јер је управо он од 1976. до 1982. (дакле још у совјетско време) био први дописник поменутог листа из Москве и био је одлично упознат са свим бирократским зачкољицама које би могле да га снађу. Потом је писао за „Волстрит џорнал” и био сарадник америчких универзитета и истраживачких центара. У последње време радио је као новинар-консултант за московски „Радио слобода”. Написао је и три књиге о Русији, и то веома критичке.

шта се, у ствари, десило? Сетер је захтев за продужење визе поднео у руској амбасади у Кијеву пет дана по истеку претходне. Према његовим речима, кривица је до имигрантске службе. У сваком случају, у свакој другој земљи, поготово у САД, био би аутоматски упућен кући, али када је реч о Русији и најмањи инцидент добија непримерене размере. У америчком издању листа „Форбс” чак се појавио и предлог да се, у знак одмазде, из САД протера неко од новинара руске телевизије „Раша тудеј”.

Треба, међутим, подсетити да је председник Владимир Путин на недавној великој годишњој новинарској конференцији најавио веће медијско отварање Русије према свету у сваком погледу. Непосредно пре тога (9. децембра) уследило је укидање државне новинске информативне агенције РИА „Новости” и стварање „Међународне информативне агенције „Русија данас” са познатим телевизијским новинаром Дмитријем Кисељовом, као шефом.

Сетерова судбина у потпуности је у супротности са најавама са Путинове конференције, сматрају његове колеге. Мајкл Мекфол, амерички амбасадор у Москви, већ је овим поводом поднео званичан дипломатски протест руском Министарству иностраних послова али ни он до сада није добио јасан одговор шта је у позадини целог случаја.

То је отворило широке могућности творцима теорија завере: од спекулација да су у све умешане тајне службе, до тога да је лично Путин одлучио да је, до даљњег, Сетер у Русији – непожељан. Наиме, Американац је, својевремено, у својим текстовима о рату у Чеченији тврдио да су овај крвави сукоб узроковале руске тајне службе како би Путинов политички рејтинг био уздигнут до нивоа на којем више не би било спорно ко ће заменити остарелог и истрошеног првог шефа постсовјетске руске државе Бориса Јељцина.

Сам Сетер је на „Радију слобода” навео да је у последње време радио на случајевима раширене корупције и покушавао да доспе до истинитих података о непознатим и недореченим догађајима из постсовјетског доба, те о неразјашњеним експлозијама у стамбеним зградама у време деведесетих година, о драми у школи у Беслану, у којима је изгинуло много људи, а што је приписано деловању чеченских терориста. Књига у којој су се нашли ови догађаји названа је „Тама и зора: Јачање руске криминалне државе”. Преведена је на руски језик а многи њени делови објављени су и у различитим часописима.

Наравно, руско Министарство иностраних послова је све приче о „случају Сетер” назвали тенденциозним и навело да су, по сличној основи (члан 27. тачка 2. Федералног закона о уласку и изласку из Руске Федерације), границе земље затворене за барем још 500 хиљада иностраних грађана.

Амерички новинар убеђен је де је жртва тајних служби које су на сваки начин покушавале да омету његову пријаву за нову визу, отежући посао и пребацујући одговорност са једне имигрантске агенције на другу, не би ли добиле у времену. Да ли је у праву сазнаће онога тренутка када, како намерава, уложи званичну тужбу Министарству иностраних послова.

Гледано са стране, да ли се над Олимпијаду у Сочију заиста наднео талас новог „хладног рата”, уклапање у приче о људским правима, посебно када је реч о геј популацији, или је амерички новинар Дејвид Сетер, једноставно, заборавио како се у Русији бори против бирократије, ствар је личног, па и идеолошког приступа.

Оно што је несумњиво – Игре ће ипак бити одржане.