Хонгконшки дневник

Саветодавни одбор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД) је међународни тим угледних државника, дипломата и професора. Оваквим устројством центра ставили смо у нову функцију мрежу контаката коју смо изградили током председавања Генералном скупштином Уједињених нација. Први састанак овог међународног одбора након оснивања нашег центра одржали смо у Хонг Конгу.

Четвртак, 16. јануар: Данас је српски део тима стигао у Хонг Конг, кога нисмо случајно одабрали за место оваквог сусрета. Практични разлози су такође одиграли своју улогу, имајући у виду да је за наше међународне сараднике Хонг Конг логистички „компромис“. На пример, Џефри Сакс је долетео из Њујорка, Мигел Анхел Моратинос из Мадрида, Мишелин Калми-Реј из Цириха, шеик Ал-Сабах из Кувајта, бивши премијер Пакистана Шаукат Азиз из Лондона, Хасан Вирајуда из Џакарте, а Мохамед Бенаиса из Марока.

Важан разлог у избору града била је и чињеница да је најновији члан одбора ЦИРСД-а кинески министар задужен за планирање и развој Ли Веи. Министар Ли је са својим тимом припремио пакет економских реформи који је усвојен на последњем пленуму кинеске владајуће партије. Изузетна је привилегија и признање за ЦИРСД да у одбору буде један актуелни кинески министар, будући да никада до сада ниједан члан кинеске владе није добио сагласност да буде ангажован у неком међународном think tank-у.

Хонг Конг је у финансијском и трговинском смислу жила куцавица Источне Азије, град у коме се може осетити међународни тренд померања тежишта светских активности ка Пацифичком басену. Српска престоница би могла доста да научи од овог града, када се ради о валоризацији свог географског положаја, отворености за међународну трговину и модерној пословној регулативи.

Петак, 17. јануар: У току данашњег дана пристижу преостали чланови међународног одбора ЦИРСД-а, а гувернер Хонг Конга Цхун Леунг је показао велику љубазност и позвао нас је на ручак у својој резиденцији. Сама дискусија током ручка је била врло садржајна. Разговарали смо о глобалној стратегији одрживог развоја, затим о конципирању тзв. паметних и зелених градова, као и о економској ситуацији у источној Азији. Дотакли смо се и евентуалне привредне сарадње са нашим делом света, а професор Сакс се врло афирмативно изразио о Београду и Србији.

У вечерњим часовима почели смо са радом и отворили дискусију о томе како да ЦИРСД постане синоним модерног think-tanka у нашем делу света. Током вечере, повела се дискусија о ситуацији на Блиском истоку, где је наша земља некада имала значајан углед и контакте. Четири кључна питања у овом региону заслужују посебну пажњу: како зауставити крвопролиће у Сирији, на који начин створити услове за постизање одрживог мира између Израела и Палестине, каква ће бити судбина иранског нуклеарног програма и, на крају, куда води политичко-економска и безбедносна трајекторија афро-арапског простора северне Африке.

Са састанка саветодавног одбора ЦИРСД-а

Субота, 18. јануар: Данас је кључни дан за дискусију о светској политици и глобалној стратегији развоја, али и прилика да детаљно размотримо и усвојимо програм рада и пројекте за 2014. годину. Констатовано је да су наредне две године кључне за дефинисање нових циљева одрживог развоја, као и да ће завршни самит о климатским променама у децембру 2015. у Паризу вероватно далекосежно утицати на промену актуелног модела производње енергије у свету. Примећено је да је за успешно решавање проблема на Блиском истоку неопходно свеобухватније и директније укључивање држава тог региона. Сви наши саговорници су се сложили и да стогодишњица почетка Првог светског рата треба да послужи као повод за дискусију о томе како у будућности избећи упадање у ширу ратну спиралу, у којој не би било победника, имајући у виду арсенал оружја у савременом свету. Значајан део дебате био је посвећен дискусији о развоју Кине и анализи покренутих структурних економских реформи. Приликом дискусије о програму рада ЦИРСД-а за 2014. усаглашено је да један од пројеката буде посвећен Блиском истоку. Закључено је да се у Београду организује међународна конференција о ситуацији на северу Африке, с посебним освртом на социо-економску и политичко-безбедносну интеракцију између овог дела света и Европе. Планирано је да се у Београду одрже и стручни скупови о енергетској одрживости Југоисточне Европе и о „јулској кризи“ 1914. године и њеним лекцијама за савремену дипломатију. Министар Ли Веи је имао запажено излагање на тему кинеских планова за одрживу урбанизацију и предложио да „ЦИРСД буде међународна платформа за сарадњу по овом питању”. Професор Сакс је подржао предлог, најавио укључивање Eрт института у ову сарадњу, као и позиционирање ЦИРСД-акао регионалног чворишта у склопу Sustainable Development Solution Network. Закључено је да се ЦИРСД укључи у међународне пројекте који се баве концептом одрживих градова, као и у активности које се спроводе под покровитељством УН на тему разраде концепта одрживог развоја у целини.

Приликом формирања ЦИРСД-а имали смо амбицију да Београд добије глобални think-tank који би се бавио темама од ширег међународног значаја. Овај састанак у Хонг Конгу био је један од важних пионирских корака на том путу.

Председник ЦИРСД