Тескобе и страсти Пабла Пикаса

За уживање у Пикасовим ремек-делима  "Герника", "Госпођице из Авињона", "Дечак с лулом" или "Жена која плаче" треба отићи у Париз, Барселону или Њујорк, али за упознавање са неким од његових графика потребно је само обрести се у Београду или Новом Саду од 19. јула до краја септембра. У Галерији Института Сервантес у Београду и у Галерији Матице Српске у Новом Саду у овом периоду биће изложена поставка "Пикасо: вртлог оштрих углова" кустоса Педра Писара. Добром вољом Екстрамадурског и ибероамеричког музеја савремене уметности из Бадахоса у Шпанији домаћој публици биће представљено више од 40 графика Пабла Руиса Пикаса.

Прилику да погледају изложбу једног од најпознатијих сликара свих времена, Београђани и Новосађани су добили захваљујући шпанској Покрајинској влади у Екстрамадури и Институту Сервантес. И поред неоспорних чињеница да је космополитски живео у Паризу, стварао неоптерећен националним стегама и изјашњавао се као левичар, Пикасо је, ипак, рођени Шпанац, и Шпанци ће то увек истаћи, као и у овој, за Србију, тако неуобичајеној прилици.

Секс, атеље, насиље

Пикасо, који важи за једног од највећих сликара, вајара и керамичара 20. века, стварао је графике брзо, у несавладивом налету инспирације, тескобе или страсти. Пред домаћом публиком наћи ће се један драгуљ из круне Пикасовог опуса – графике прикупљене из приватних и јавних колекција у Екстрамадури, настале у оквиру различитих циклуса. Кустос изложбе наглашава значај и лепоту циклуса "Suite Vollard" на којима је велики уметник радио између 1930. и 1937. године по наруџбини трговца Амброаза Волара.

У Институту Сервантес кажу да је на близу сто графика Пикасо оставио дах свог последњег креативног напора и "искрен омаж свим његовим ликовима и темама, где су заједно приметни утицаји из историје уметности, Рембранта, Гоје, Енгра, Дегаа и других". Тридесетих година прошлог века, бележе ликовни критичари, Пикасо је заузет радом на више графичких серија, као што су "Вајар и модел", "Минотаур", "Часови Рембранта" и др. Уобичајено за Пикасов рад, распоред мотива на графикама не следи рационалну логику; машта, тренутак и нагон диктирају покрете руке. Историчари уметности оцењују да су дела из ове серије "спонтано настала" и да је на њима остављен траг "радости експериментисања". Чак 11 графика, из колекције која ће се наћи пред београдском и новосадском публиком, Пикасо је завршио за четири дана. Домаћа публика може да очекује мноштво интимних мотива, често и најобичнијих, који се артистички прерађују и личе на записе из личног дневника.

Легенда Монмартра

Последњих година свог живота, Пикасо је користио мотиве као што су секс, насиље, воајеризам, циркус, акробате, жене, искривљена тела, атеље, актови, Амазонке и митолошке теме. Графике ће то показати, најављују у "Сервантесу".

– Изложба нуди разнолик приказ стварности из различитих перспектива, у складу са личношћу сликара и његовим делом. Вишестрану визију стварају бројни могући углови посматрања, објашњава Мирјана Старчевић из сектора за односе са јавношћу Института Сервантес. Осим тога, каже Мирјана Старчевић, изложба је употпуњена библиографијом о делу уметника и о кубизму, коју чини 20 књига. У њима су сакупљени текстови  писаца и колекционара који су одиграли важну улогу у Пикасовом животу, попут песника Жана Касуа, филозофа Хосеа Ортеге и Гасета, критичара Хуана Едуарда Сирлота и фотографа Брасаија, који је одлично познавао Пикасов начин рада и у његовом атељеу могао да се снађе и са повезом преко очију.

На поставкама у Србији наћи ће се и неке од 156 књига које је Пикасо илустровао, купујући тако улазницу за свет песника и писаца. "Венац прича без љубави", "Le Cocu magnifiquе", као и "Сахрана грофа Оргаза ", објављена 1969. године, илустрована са 12 бакрореза, једном графиком и три акватинте неки су од наслова који се могу видети у Београду и Новом Саду.

Организатори обећавају незаборавно лето са зачетником кубизма, легендом париског Монмартра неутољиве глади за младим љубавницама и иконом 20. века чије се слике достигле цену већу од сто милиона долара.