Култура у в. д. стању

У Културном центру Београда јуче је одржана трибина Форума за културу Европског покрета у Србији под називом „Јанусово лице српске културе: култура у в. д. стању”. Према речима редитељке Ање Суше, циљ форума јесте наметање тема које се у јавности игноришу, вршење притиска на културну јавност и полигоне власти и рад на успостављању вредности и стварању грађанског друштва, а важан део тог процеса управо је култура.

– На челу установа културе у Београду већином су људи у статусу вршиоца дужности директора, и тај статус предуго траје, чиме се директно крши Закон о култури  – рекла је Ања Суша. Она је додала да се форсира прича о транспарентности избора директора, што даје привид демократских процедура, а нико се не бави садржајем и пољем деловања тих институција.

– Више пут смо предлагали министру културе Ивану Тасовцу да се састанемо и понудимо могуће правце за решавање проблема и тај сусрет се никада није догодио. Сада нам је рекао да не може да дође, нити може да пошаље некога из Министарства културе на нашу трибину. Последње смене у институцијама културе показују да се при спровођењу културне политике не поштује закон, а увидом у биографије државних службеника закључили смо да они нису компетентни да раде свој посао – истакла је Ања Суша.

Издавач Дејан Илић говорио је о томе да прво морамо да одлучимо да ли је култура опште добро, а уколико није, да укинемо библиотеке, галерије и остале установе, као и Министарство културе, и да грађанима кажемо да нема сврхе да плаћају порез за ову област.

– Људи из Министарства културе причају да култура никога не занима, а ми истичемо да имамо идеје и да проблеми могу да се реше без новца. Може да се реши децентрализација. Сви се обраћају министру и Секретаријату за културу, а људи са тих позиција треба да препусте део власти и одговорности другим делатницима, а они то не чине, нити им дају овлашћења. Друго, без новца може да се уради попис материјалних и људских ресурса. Из министарства нема података којим ресурсима располажу, а низ празних места, која припадају властима у Србији, могу да се уступе култури. Треће, издавачима може да се уступи простор празних домова културе, а они ће даље да пласирају књиге. Четврто, сарадња – из Министарства културе кажу да они немају везе са неким законом, већ Министарство финансија, а из Министарства финансија кажу да им нико није рекао да је тај закон непримењив на област културе – рекао је Дејан Илић.

– Даље, ми не знамо како се набављају књиге за школске библиотеке у Србији, и ту се преклапају ингеренције министарства културе и просвете. Такође, без пара могу да се обављају редовне активности, то јест конкурси. Министарство културе је сваке године изненађено што мора да спроведе конкурс и сазове комисију, а то годинама раде – каже Дејан Илић.

Из перспективе оних који су имали могућност да одлучују говорила је Катарина Живановић, бивша секретарка за културу.

– Када уђете у систем, видите колико је он инертан, запањујуће анахрон, некомпетентан и да не жели да комуницира. На веће неразумевање сам наилазила код људи из струке него код политичара. За све је потребно одређена процедура и време. Управним одборима, на пример, потребно је једно време да се упознају са радом институције. Пре расписивања конкурса за директора треба веома добро да се дефинишу статути установа, а отпори су велики јер установе нису желеле да на сајт поставе планове, извештаје и систематизације радних места и проток сопствених прохода – навела је Катарина Живановић.

Историчар уметности Бранислав Димитријевић сматра да је администрација незаинтересована за сектор којим се бави и да је овде реч о свесном и намерном одумирању културе.

– Код нас постоје два модела: култура као тржиште и култура као национални идентитет, а нико не нуди културу као образовање. На Бијеналу у Венецији постоји конкурс за национални павиљон и за пратеће програме. Код нас распишу конкурс за пратећи програм, а на сајту Бијенала видим да је рок за пријаву пратећих програма давно прошао. Од кога то зависи? Да ли ће Тасовац да смени некомпетентне УО сазване у претходном сазиву и одговори зашто је несвршени студент члан УО Музеја савремене уметности. Најзад, да ли је Министарство културе задужено да реагује на Закон о раду – јесте, да ли је реаговало – није – додао је Димитријевић.

На овој трибини, као и на свим претходним, мапирани су проблеми, а утисак је да је ово био још један у низу скупова незадовољних истомишљеника, те се чуло да би, ако већ нико неће, грађани морали да покрену судски процес због кршења Закона о култури и да удруживањем почну да решавају проблеме уколико их се они и даље тичу.

----------------------------------------------

Ко су чланови Форума за културу

Форум за културу Европског покрета за Србију основан је 2003. године. Међу члановима форума који желе да предложе боље моделе за развој српске културе јесу Ања Суша, Милена Драгићевић Шешић, Дејан Илић, Милена Богавац, Јасминка Петровић, Љиљана Николић, Милена Стефановић, Александар Бркић, Радина Вучетић, Ксенија Стевановић, Стеван Филиповић, Милош Томић, Милица Томић, Маријана Цветковић, Бранислав Димитријевић, Љубица Бељански Ристић, Иван Меденица, Борка Павићевић и Јелена Кнежевић.