САД: Ал Каида ојачала

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 12. јула – "Где смо били, шта смо радили" – питање је које данас себи постављају Американци, узнемирени извештајима да су после готово шест година "глобалног рата против тероризма" опет нарасле опасности да ће бити жртве удара спољног непријатеља. Управо су, наиме, објављени извештаји овдашњих обавештајаца да је злогласна Ал Каида "ојачала" и да јој је "повећана оперативност за ударе по циљевима и у Америци и у Европи"…

Грађани се присећају да су главне америчке спољне војне акције, највеће после Вијетнамског рата, покренуте поводом доживљених терористичких удара отетим путничким авионима 11. септембра 2001. године, првенствено имале за циљ да униште атентаторску мрежу Осаме бин Ладена, да би се испоставило како је она отад – оснажена.

Ал Каида је издржала је готово шест година бомбардовања и других тактика за њену елиминацију, успела да се прегрупише и сада је постигла оперативни ниво највиши после изведених напада на Светски трговински центар и Пентагон – преносе медији детаље из "строго поверљивог" документа америчких шпијунских служби. Та анализа је тема, додаје се, данашњег састанка у Белој кући посвећеног комплетирању Националних обавештајних процена о безбедности САД, које ће бити објављене касније овог лета. "Нападима на Ал Каиду спречили смо њене нападе на нас, али је она непријатељ који се прилагодио новим околностима", цитира АП изјаву неименованог високог функционера администрације. Остала је озбиљна претња и Америка је "још рањива" упркос многобројним новим безбедносним мерама, упозорио је и министар домовинске безбедности Мајкл Чертоф.

Надлежни указују, истовремено, да најновији аларми нису одговор некаквој "непосредној претњи" јер "нема уверљивих информација да би Америка могла ускоро да буде нападнута". Али, додају, потребно је одржати "повишени степен будности".

Ал Каида је, наводи се, почела да се опоравља три године касније, а учврстила се у децембру 2006. у аранжману с једним од главних америчких регионалних савезника – Пакистаном. Влада генерала Первеза Мушарафа је тада, подсећа се, потписала споразум с племенским вођама, којим је Бин Ладеновим групацијама и талибанима омогућено безбедно уточиште у областима које се граниче са Авганистаном. Вашингтон је исказао спремност да толерише Мушарафову "ауторитарност" јер у њему види гаранцију да атомске бомбе Пакистана неће пасти у руке терористима, док он себе настоји да одржи на власти – пактирајући у извесној мери са онима против којих се Американци боре.

Одатле Ал Каидина централа "одржава везе с филијалама на Блиском истоку, у Европи, северној и источној Африци", предочио је јуче конгресменима Томас Фингар, заменик директора за националне обавештајне анализе. Претње Америци долазе, прецизира се, све више од дошљака – повезаних с Пакистаном – са савезничког европског тла, при чему су апострофиране Британија, Данска, Немачка и Холандија чији грађани "у САД улазе без додатних мера провере".

Не чуди ме што је Ал Каида ојачала – коментарише Хари Рид, вођа сенатске већине опозиционе Белој кући. До тог узлета главног непријатеља дошло је, каже, понајвише због тога што се Бушова екипа "задрто и превише концентрисала на Ирак, док је Бин Ладен и даље на слободи".

Ни у Ираку ствари не иду по америчком плану. Одавде је послато појачање од око 30.000 војника, уз образложење да је то неопходно да би се тамо стабилизовале прилике и влади у Багдаду омогућило да разним потезима успостави национално јединство, али је управо обелодањено да ЦИА сматра да "постојећа влада у Багдаду није способна да влада".

Још пре осам месеци је шеф ЦИА Мајкл Хејден известио о томе овдашње стратеге – открива у "Вашингтон посту" Боб Вудворд, прослављени откривач афере "Вотергејт" која је 1974. приморала на оставку председника Ричарда Никсона. Буш је ипак у јануару ове године наредио слање појачања и аранжмане с владом у Багдаду. До данас ниједан званичник није јавно поменуо, додаје аутор, Хејденове оцене да пројекат с њом "не функционише", чак толико да "нема ни сагласности о томе – ко је непријатељ".

-----------------------------------------------------------

Бела кућа: Половично остварени задаци

Багдадске власти су договорене задатке оствариле половично, произлази из данашњег извештаја Беле куће, послатог овдашњем парламенту, о резултатима сарадње са званичним америчким партнерима у Ираку. Од 18 захтева који су конгресмени поставили за наставак финансирања рата, администрација налази да су у осам, махом војних задатака, остварени позитивни резултати, а недовољни на исто толиком броју поља, углавном усмерених на национално помирење, док су у два сектора исходи "измешани".

Поновљене су, уједно, замерке Сирији и Ирану да пружају "помоћ екстремистичким групама у Ираку". Ово је први од два предвиђена извештаја администрације Конгресу о - кретањима у Ираку. Следећи је предвиђен за 15. септембар.