Истрага система притиска на медије

„Једини од 24 предмета који није завршен јесте случај везан за медије, који је испитивала председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ”, рекао је први потпредседник владе Александар Вучић. Крајем децембра, на конференцији за новинаре на којој се говорило о решавању сумњивих случајева приватизације, он није улазио у детаље, али за то није било ни интересовања присутних новинара. У контексту случајева о којима је говорио, може се закључити да је и извештај о медијима један од предмета на којима ради полиција. 

Савет за борбу против корупције, чија је председница била Верица Бараћ, у септембру 2011. године сачинио је „Извештај о притисцима и контроли медија у Србији”, са којим је тада упозната Влада Србије и који је и јавно представљен. Ово антикорупцијско тело, забринуто због стања у медијима, после сложеног истраживања сачинило је овај извештај имајући у виду да без слободних медија нема ни борбе против корупције. Скоро две и по године касније прилике у домаћим медијима нису битно боље.

У ишчекивању завршетка рада на овом случају, „Политика” од сутра у рубрици „Фељтон” објављује интегрални извештај о чијим детаљима није било пуно речи – управо у медијима. Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије, каже да је поменути извештај најпотпуније истраживање о контроли и употреби медија у периоду после 2000. године. Разголићено је оно што су знали и сами новинари, али нажалост ниједна редакција није имала капацитета да то истражи и објави.

– Неспорно је да и данас ствари функционишу на исти начин. Имамо више опозиционе штампе него у претходном периоду, али је велико питање шта ће бити за годину дана, јер су медији подложни утицају због тешке економске ситуације – каже Брајовић.

У поменутом извештају, на њега су посебан утисак оставили наводи у којима је разоткривен систем рада маркетиншких агенција и њиховог утицаја на редакције.

– Те агенције су епицентар проблема у медијима, посебно штампаним, преко њих се врши финансијски утицај, али и остварује политички интерес. У време прошле власти такав утицај на медије су остваривали Драган Ђилас и Срђан Шапер, а и садашња власт на сличан начин покушава да утиче на медије – објашњава Брајовић.

За председника Независног удружења новинара Србије Вукашина Обрадовића подједнако су важни сви аспекти утицаја и контроле медија на које је указала Верица Бараћ – од нејасног власништва, преко селективног трошења државног новца у корист изабраних медија и неправилности у раду РТС-а и РРА до фамозних маркетиншких агенција.

– Сматрам да је, као што је важно да се провере наводи у извештају, подједнако битно да Влада Србије предузме нешто да се такве ствари више не би догађале. Очекујем конкретне мере, без којих резултата не може бити чак и ако неко буде процесуиран због тих навода, а не да извештај послужи као повод за лов на вештице – каже Обрадовић.

За њега су неки још у септембру 2011. године, када је представљен извештај, у шали рекли да је „видовит”, јер је прогнозирао да тај документ неће наићи на неки посебан одјек међу онима којих се највише тиче – новинара, управо због утицаја којима су медији подложни. Тако је и било.

– Погледајте само колики медијски простор су добили други извештаји Верице Бараћ, а колики овај извештај. То је доказ да су медији део коруптивног ланца и отуда завера ћутања – сматра Обрадовић истичући да ни сада, када се најављује наставак рада на том извештају, није сигуран да ће бити другачије.    

-------------------------------------------------------------------------------------------

Веселиновић у успону, Шапер у благом паду

Занимљиво је поређење имена која се појављују у извештају из 2011. године, са традиционалном листом најмоћнијих у медијима, коју је недавно објавио „Блиц”. Када је реч о власницима маркетиншких агенција, продор на 11. место (прошле године га није било на листи) направио је Горан Веселиновић, близак СНС-у. Срђан Шапер, близак ДС-у, налази се у благом паду са деветог на 15. место. Што се тиче људи из света телевизије, Жељко Митровић са првог пао је на пето, а вршилац дужности генералног директора РТС-а Никола Мирков први пут се нашао на листи и то на осмом месту.