Када се оперише, не гледа се у сат

Вест да је загребачки хирург када му је истекла смена, на пола операције којом је пацијенту уклањао прираслице у трбуху напустио операциону салу и болесника, уз образложење да му се прековремени сати не исплаћују, згранула је хрватску јавност, али и наше лекаре.

Загребачки хирург се на овакав потез, како је објаснио, одлучио да би показао како је бесмислен нови колективни уговор који је лекарима увео рад по сменама и дозволио само 180 сати плаћеног прековременог рада. Док председник Хрватске лекарске коморе Хрвоје Миниго индиректно подржава потез овог хирурга, уз објашњење да је усвојени нови систем рада неодржив, јер лекари не поправљају пацијенте, они нису аутомеханичари да сваког трена могу прекинути свој рад, дотле директорка Лекарске коморе Србије др Татјана Радосављевић сматра да ништа слично не би могло да се догоди у Србији.

– Нисам пристрасна, али познајући српске лекаре тврдим да се то не би догодило, а такође по Закону о здравственој заштити то би могло врло строго да се казни. Хирурзи имају највише прековремених сати које никада не наплате или искористе – каже др Радосављевић, која подсећа како се код нас менаџери клиника и болница различито довијају како да запосленима надокнаде прековремени рад, јер нема пара да се исплате сва прековремена дежурства.

Кардиохирург по специјалности и директор Клиничког центра Србије (КЦС) професор др Миљко Ристић истиче да никада у нашим здравственим установама није чуо за овакав потез, макар и из револта због ниских плата.

– Не бих могао да нађем оправдање и опростим такав однос према раду и радном времену, без обзира какви су закони и колективни уговори. У Ургентном центру и КЦС-у много пута смо свесно прекршили неку папирологију, када смо схватали да је она на штету пацијента. Када се раде захтевне операције или трансплантације срца, ниједном члану тима не пада на памет да гледа у сат. Некако се дешавало да смо све четири трансплантације срца радили у ноћним сатима – каже др Ристић.

Он објашњава да је правило да исти хирург који започне операцију остаје до њеног краја, а њима се плаћа прековремени рад. Никада се не може у потпуности објаснити ономе ко наставља операцију све оно на шта се у току једног захвата наиђе.

– Имамо лимит плаћања прековремених сати, које свесно не поштујемо баш из ових разлога. Нашим лекарима је одобрено 40 сати прековременог рада месечно, а за поједине гране у Ургентном центру, у кардиохирургији, у васкуларној хирургији или анестезији и 60 сати, а догоди се да неки лекари и то „пробију” – каже директор КЦС-а.

Абдоминални хирург Клинике за хирургију београдског Клиничко-болничког центра „Звездара” др Зоран Милићевић каже да никада није чуо да је неко од хирурга оставио посао на пола, само зато што му се завршила смена. Истина, може да се догоди да током операције неком хирургу позли и да га замени колега.

– Ипак, не треба уопштавати: хирурзи су различити, неко заврши брже, неко спорије. Сви хирурзи имају негде у глави да треба операцију да заврше у неко догледно време, али када се нешто искомпликује остаје се докле треба. Опет, никад се не може све предвидети. Сада се смањују плате лекарима, луда су времена, не зна се шта нас чека – опрезан је др Милићевић.

На питање да ли би се потез загребачког хирурга могао очекивати у српским болницама, ако би се увео строги сменски рад и неплаћање прековременог рада, директор Дечје универзитетске клинике професор др Зоран Радојичић сматра да је тешко одговорити.

– Већина доктора сигурно то не би никада урадила, то је свима јасно, али сигурно је важно прецизно дефинисати процедуру како се ангажују екипе ван радног времена и како се плаћају када морају да раде ван радног времена. Многе ствари код нас функционишу годинама из ентузијазма, али ако желите да нешто сигурно функционише, неопходно је прецизно дефинисати правила. Све ово је посебно важно када говоримо о организацији трансплантације са кадавера, за коју је неопходно ангажовати екипу у пола дана и у пола ноћи. Сада то функционише, веровали или не, пре свега због ентузијазма лекара који су укључени у те операције, али мислим да је та фаза при крају и да је сада право време да се прецизно дефинишу правила и начин плаћања људи који то раде, ако желимо да даље развијамо ту област – каже др Радојчић.