Нови мамци за инвеститоре

Србија је од 2001. године остварила релативно високе годишње нето приливе страних директних инвестиција, али с тим што су странци код нас свој капитал углавном улагали у куповину друштвених фирми и сектор услуга, док су у већини земаља централне и источне Европе градили фабрике. Чак 71 одсто раста БДП-а у овим земљама резултат је прилива СДИ. Баш кад су наши дефицити и обавезе према страним кредиторима почели вртоглаво да расту, СДИ у 2012. и првих девет месеци 2013. године осетно опадају. Економски опоравак земље у овој и наредне две године из више разлога биће успорен, али да би се по оптимистичкој варијанти, остварила просечна стопа раста БДП за наредне три године од ипак скромних 1,6 одсто, неопходан је просечан годишњи нето прилив страних инвестиција од око 1,6 милијарди евра.

Како приволети странце да уложе толике паре у Србију?

У мору неизвесности наших привредних прилика, једино је извесно – садашњи министар привреде не би да иде истим смером у сусрет страним инвеститорима.

– Једино што је претходно министарство радило биле су субвенције и потпуно неодговорно арчење новца пореских обвезника – изјавио је за наш лист министар привреде Саша Радуловић поводом изјаве председника Томислава Николића да му се не допада што нови министри не прихватају ништа што су претходни радили.

Према Радуловићевом мишљењу, Србија је вукла за рукав стране инвеститоре, делила им је „шаком и капом” за свако обећано радно место, без контроле да ли је обећање испуњено и да ли се уложено исплатило.

– Ново министарство направило је потпуни заокрет од 180 степени од те и такве политике. Усвојеним Буџетом за 2014. годину у Скупштини укинуте су субвенције. Са овим министарством неће их бити – рекао је Радуловић.

Влада треба да одбаци сулуди и непромишљен предлог министра Радуловића да се укине „Сиепа”, узвратио је бивши министар привреде и финансија Млађан Динкић кад је његов „наследник” саопштио да ће прекинути с „неодговорном политиком, недомаћинским и нетранспарентним трошењем новца пореских обвезника”.

– Субвенције су довеле „Фијат” и створиле 10 од првих 15 највећих извозника. Зато држава треба да повећа буџет за подстицање нових инвестиција – тврди Динкић.

Са 352 милиона долара страних инвестиција у 2012. години, према подацима УНКТАД-а, Србија је рангирана на 127. месту, што је њено најгоре место у претходних 12 година. Народна банка је проценила да ће ДСИ у 2013. достићи око 700 милиона евра.

„Да ли је низак прилив страних директних инвестиција регионални проблем или специфичност Србије”, тема је недавно саопштеног истраживања МирјанеГлигорић, асистент београдског Економског факултета и сараднице Фонда за развој економске науке (ФРЕН). У средишту њене анализе су кретања ДСИ у периоду кризе – нарочито у последње две године – и настојање да се одговори на питање – како преокренути тај непожељан тренд. 

Са нето приливом СДИ од просечна 183 евра по становнику у периоду 2001–2008. Србија је била на 11. месту међу посматранимх земаљама. У преткризном периоду у Србији су нето СДИ у просеку чиниле шест одсто БДП-а, тако да је по овом показатељу била на четвртом месту. У периоду 2009–2012. просечна вредност прилива СДИ износила је 3,6 одсто БДП, тако да је по овом показатељу била на 14. месту.

Какав је био учинак државних подстицаја?

Србија је давала високе директне подстицаје страним инвеститорима у виду субвенција – од 4.000 до 10.000 евра по новом радном месту. Просечна вредност до сада одобрених подстицаја износила је 4.693 евра по раднику. Укупно је одобрено 289,9 милиона евра, а од те суме око три четвртине додељено је страним инвеститорима,тако да се по висини подстицаја Србија нашла у самом врху земаља централне и источне Европе.

– Иако је од 2006. године имала издашне директне подстицаје, прилив ДСИ у Србију био је на нивоу или благо изнад инвестиција у посматраним земљама – указује Глигорићева. – При томе је велики део инвестиција у Србији у овом периоду последица приватизације, која је у другим земљама већ завршена. Издашни постицаји као у случају „Фијата” су изузетак, који није фискално одржив, нити економски исплатив, па они у будућности не могу да представљају модел за привлачење страних инвесција. 

На новац од приватизације више не може да се рачуна, а ни у буџету нема пара за субвенције страним инвеститорима. Зато држава мора да нађедруге начине за привлачење страних инвеститора. Мирјана Глигорић сматра да би требало да се почне од отклањања свега што одвраћа стране инвеститоре од улагања.

– То су макроекономска нестабилност, односно такозване високе спољне неравнотеже – јавни дуг, дефицит текућег рачуна платног биланса, али и политички ризици, услови пословања – каже Глигорићева. – Ту су и институционални фактори, као што су неефикасна правна регулатива и бирократске препреке, лоша инфраструктура. Давања директних субвенција треба напуштати, уз истовремено унапређивање привредног амбијента, што пре свега подразумева смањење трошкова и ризика пословања,унапређење ефикасности администрације, судства, уређивање јавних финансија и смањење фискалног дефицита и јавног дуга, али и побољшање инфраструктуре и смањење корупције.

Уколико се само укину субвенције, а не остваре реформе, истиче наша саговорница, стране директне инвестиције ће опасти.