Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Загонетна смрт Насеровог зета

Загонетна смрт Насеровог зета
Ашраф Марван (десно) са тастом, председником Насером, на венчању 1966.

У јеку расправа о виновницима атентата на одбеглог руског агента Александра Литвињенка, појављују се спекулације о повезаности тог случаја са загонетном смрћу "Вавилонског анђела", блискоисточног велемајстора шпијунаже и трговца оружјем, Египћанина Ашрафа Марвана.
Смеле претпоставке темеље се на сазнањима такозваних Палестинаца, обавештајних ветерана у Бечу, о могућности обећаног или изнуђеног доприноса Марвана, уочи смрти, поткрај јуна ове године – напорима Москве да обнови изгубљени утицај на Блиском истоку.

Беч још црпи информације са Блиског истока на основу контаката успостављених у ери добрих односа аустријског државног врха и Арафатове струје у Палестини. Тако бечка размишљања нису мимоишла средњоевропске обавештајне централе. У најмању руку се не одбацују претпоставке о "руској вези" Марвана.

Он је имао тражени профил за претпостављену улогу. Као изузетни познавалац блискоисточне сцене и њених главних актера, деценијама је био врхунски шпијун израелске обавештајне службе Мосад. Истовремено је важио за личност која је уживала поверење државног врха у Египту.

Марвану је приписивана улога двоструког шпијуна, који је својом делатношћу, ипак, допринео успостављању мира на Блиском истоку. На основу обавештајних маневара, али и саветодавних услуга – био је лични саветник египатског председника Анвара Садата – зараћене стране, Израел и арапске државе, биле су приморане да после сукоба 1973. седну за преговарачки сто у Камп Дејвиду.

Са друге стране, Марвану се пребацује да је уновчио славу као трговац оружјем. Користећи почетни капитал од двадесетак милиона долара, чијем се пореклу до данас није ушло у траг, ушао је у пословне везе са трговцем оружја Аднаном Кашогијем и лондонским мултимилијардером Мухамедом ал Фаједом. Пријатељи су му били државници Хосни Мубарак и Моамер Гадафи – бар до 2004. године, када је откривено да је Марван био актер шпијунског надметања на Блиском истоку.

Смењени шеф израелске војнообавештајне службе генерал-мајор Ели Зеира није опростио Марвану што је неславно окончао каријеру због непотпуних информација које му је Египћанин прибавио уочи инвазије арапских савезника на Израел, 1973. године. У мемоарима је оптужио Марвана, под лажним именом, наравно, за снабдевање Мосада лажним и непотпуним подацима. Псеудоним кључног обавештајца брзо је одгонетнут. Зеирови лондонски сајани, израелским службама одани патриоти из дијаспоре, открили су ко се крије иза службених назива Мосада "Вавилон", "Анђео" и "Вавилонски анђео". Ашраф Марван. Погрешно тумачење оперативних имена отклонило је четврто оперативно име – "Зет". Била је то алузија на Марвана, зета бившег египатског председника Гамала Абдела Насера.

Уз информацију да је Мосад исплаћивао Марвану паушалне суме за прибављене информације, у висини од по педесет хиљада енглеских фунти, бивши генерал Зеир навео је податак да је Марван до богатства од поменутих 20 милиона долара дошао непосредно после мировног самита у Кемп Дејвиду.

Напуштен од "арапског кружока" у Лондону, Марван је потражио нове пријатеље и пословне партнере. Један од њих био је руски милијардер Роман Абрамович. Да ли је то познанство утицало на раст подозрења међу арапским, израелским, али и британским познаницима, није разјашњено.

Остала је чињеница да се Марван последњих месеци пред смрт више пута жалио да страхује за живот. Чињеница је, такође, да се Скотланд јард није посебно потрудио да разјасни узроке његове смрти 27. јуна ове године.

Марван је пао са четвртог спрата свог апартмана у лондонској луксузној четврти Мејфер. Површна и неуобичајено брза истрага надлежних полицијских органа указала је на два могућа узрока. Прво, да је пад највероватније проузрокован губитком равнотеже услед наступа "лаке несвестице". Као друго, није искључена могућност да је реч о самоубиству: "... Наравно. Суицид је популаран у окружењу двоструких и троструких шпијуна", цинично је закључио коментатор лондонског "Тајмса".

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.