Мултимедијалне табле и компјутери

Преко 332 метра дугачког моста „Газела” на реци Сави у Београду дневно пређе више од 160.000 возила. Праћење тока саобраћаја, спречавање гужви у граду и смишљање решења за одгушења – део су обуке и практичне наставе студената Саобраћајног факултета у Београду који су доскора све то радили уз помоћ „штапа и канапа”.

Од почетка ове школске године ситуација је почела да се мења јер су учионице са таблом и кредом сада замениле учионице са паметним таблама и компјутерима.

Све ово је део нове опреме коју ће добити 27 факултета на пет универзитета – у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Новом Пазару, а истовремено на 14 факултета из ове групе биће изграђене и обновљене зграде, кабинети, лабораторије...

Компјутери, библиотеке, намештај, софтвер, комуникациони уређаји, средства за лабораторије, метеоролошка опрема, астрономска и опрема за нанотехнологију, материјали за тестирање, за роботику, испитивање карактеристика пловила, за екологију и енергетски ефикасне зграде и системе, медицинска опрема, пилот-постројење за прераду житарица... део су заједничког пројекта унапређења високошколских установа Министарства просвете и Европске уније (ЕУ ХЕТИП).

На Саобраћајном факултету студенти су на новој опреми већ завршили један семестар. Користиће је академци свих нивоа студија, око 1.600 њих, а за рад су обучени прво професори.

– Ово је огромна промена и за студенте и за наставнике, јер смо пре тога радили у учионицама са кредом и класичним таблама, на којима смо и ми учили, уз пројекторе и платно. Интересовање наставника је било велико, практично кроз обуку нису прошли само они који у том тренутку због одмора нису били на факултету, јер ни они нису до сада имали прилике да раде са оваквим таблама – објашњава за наш лист мр Слободан Митровић, дипломирани инжењер и администратор у Рачунском центру Саобраћајног факултета.

То што су се накратко нашли у улози студената, професорима није сметало, напротив, а Митровић уз осмех додаје да и када у кућу стигне неки нови апарат морате прво да прочитате упутство за коришћење.

На Физички факултет у Београду нова опрема је стизала у неколико етапа, од септембра до новембра.

– Нова опрема ће изузетно унапредити највећи број наших курсева из експерименталне физике. Студенти су до сада радили на застарелој опреми, а сада имамо оно што се користи на престижним универзитетима – каже за „Политику” проф. Ђорђе Спасојевић.

Он објашњава да ће ову опрему користити не само студенти физике, већ и метеорологије, астрофизике и физичке хемије и истиче да непосредно, експериментално искуство, не може ништа да замени, чак ни брилијантно професорско предавање.

У делегацији ЕУ у Србији објашњавају за наш лист да је сврха ХЕТИП пројекта пружање помоћи српским студентима и професорима како би унапредили систем размене знања, као и боља припрема будућих академских грађана за изазове који их чекају на националном и европском тржишту рада.

– Буџет ЕУ за овај пројекат износи више од 30 милиона евра, од којих више од 25 представља директну помоћ факултетима за обнову инфраструктуре и куповину опреме – кажу у Делегацији ЕУ.
На наше питање, када ће сви радови бити окончани и инсталирана опрема, добили смо одговор – до краја ове школске године. Ово је, иначе, део већег пакета помоћи Европске уније за модернизацију образовања у Србији, а од 2001. године уложено је око 64 милиона евра бесповратне помоћи за све нивое образовања.

Шта ће све бити реновирано и израђено:

– реконструкција великог и мало стакленика у Ботаничкој башти „Јевремовац”, Биолошки факултет у Београду,
– обнова уличне и дворишне фасаде и поткровља и изградња панорамског лифта и рампе за студенте са хендикепом у згради Ректората УБ,
– обнова старе зграде факултета и зграде деканата Техничког факултета у Бору,
– адаптација учионица и слушаоница на Пољопривредном факултету у Београду,
– реновирање наставно-туристичког насеља „Гоч” Шумарског факултета у Београду,
– изградња и проширење зграде ПМФ у Новом Саду,
– одржавање лабораторије Медицинског факултета у Новом Саду,
– адаптација лабораторије Факултета заштите на раду и лабораторије Центра за биомедицину на Медицинском факултету у Нишу,
– адаптација и опремање просторија Универзитетске библиотеке и информационог система (ЈУНИС) на Универзитету у Нишу,
– одржавање зграде Машинског факултета у Крагујевцу,
– изградња и проширење котларнице уз повезивање на гасовод и одржавање зграде за предавања Машинског факултета у Краљеву.