Зашто Николић критикује Дачића

Од када је возач начелника Саобраћајне полиције МУП-а пресекао председничку колону возила на аутопуту, председник Републике Томислав Николић имао је више примедби на рад премијера и његовог министарства.

Николић се пожалио да МУП прислушкује његов мобилни телефон и да му полицијско обезбеђење није заменило летње гуме на службеним колима, што је оцењено као немар МУП-а према њему и јединици која га обезбеђује.

Када се пронео глас да је могуће да премијер Ивица Дачић добије Нобелову награду за мир, али у пакету с Хашимом Тачијем, Николић се није сложио да Дачић прими награду заједно с Тачијем. Последња критика односила се на акцију „Гром 2”, која, како је председник оценио, није била успешна колико се очекивало јер информације цуре из МУП-а.

Чини се и да је Дачића највише узнемирила примедба о Нобеловој награди. У осталим случајевима одговарао је мирно, као последњи пут, кад је објаснио да цурење информација из полиције није никаква тајна, да се о томе више пута разговарало на седницама Бироа за координацију служби безбедности и да нема полемике по том питању између њега Николића и шефа Бироа Александра Вучића.

Како протумачити у последње време честе нападе Николића на Дачића, и да ли су они довољни да премијер оде с власти?

Владимир Гоати, директор Транспарентности Србија, каже да се „између редова” иде на образложено раскидање коалиционих односа и расписивање избора, који би, уместо вешепартијског система, довели до промене у систем са доминантном партијом.

„СНС-у не треба нико ако добију већину мандата. Већ има довољно аргумената, а вероватно и резервних, довољних за свађу и раскид са СПС-ом. Николић је могао да се пожали на Владу да није добио зимске гуме, али није његов посао да говори да информације цуре из МУП-а. О томе грађане не треба да обавештава неко ко није у извршној власти.”

„За промену односа према СПС-у важне су две ствари: скоковит раст напредњака, због чега су људи похитали са свих страна и пресвукли дресове, и то што су са неколико потеза убрзали пут у ЕУ без негативних ефеката. Они сада хоће то да монетаризују, али у случају да се ослободе СПС-а изгубиће громобран, јер сада с њима деле одговорност за политичке одлуке.”

Гоати каже и да је само једна од Николићевих примедби довољна да се раскине коалиција, ако постоји жеља, а верује да ће бити још нових примедби зато што је кривична истрага стигла до шефа кабинета премијера „а ићи ће и даље”. Као негативно по социјалисте види и то што после закона о раду неће више моћи да причају о социјализму.

Миодраг Радојевић, аналитичар, каже да је пракса да председник Републике приговара премијеру постала уобичајена појава.

„Свакако да је неприкосновено право, па и дужност председника да оцењује рад других државних органа, али у овом случају поставља се питање да ли су замерке на објективним основама. Јавност је посебно забринута када је реч о оптужбама да је нарушена јавна безбедност, а на то је више пута указивао председник.”

Радојевић сматра да се контекст саопштења председника може различито тумачити.

„Најпре она су знак СНС-у да треба расписати ванредне парламентарне изборе и уклонити Дачића с власти. Друго, то је порука бирачком телу да председник неће по сваку цену вербално подржавати Владу у којој је Дачић. На тај начин урушава Дачићеву позицију у јавности и даје алиби за раписивање избора.”

Радојевић подсећа да је и Динкић пре напуштања Владе био оштро прекореван од Николића, а Дачић подржаван да се одрекне његових услуга.

„Свакако да Николић жели у јавности да се представи и као господар политичке игре, односно да напуштањем позиције председника странке није изгубио и политичку моћ и утицај на доношење најважнијих одлука. Мотив је и то што се ван погледа јавности налазе они министри за које се сматра да нису добро радили, а који слове као кадрови председника.”

Ипак Радојевић каже да ова критика неће довести до тога да Дачић поднесе оставку, јер је навикао на политичку игру у којој је слабији партнер, што је био случај и у коалицији са ДС-ом.

„Његов опстанак на власти све мање ће бити условљен његовим политичким вештинама, већ сложеним међуутицајем различитих претпоставки и политичких калкулација, па и наклоности судбине и повољних околности.”

Зоран Стојиљковић, политиколог, каже да ове изјаве председника изгледају као брига за функционисање служби.

„Међутим, председник Републике формално има овлашћења када је војска у питању, али не када је полиција у питању. То изгледа као начин да се скрене пажња с викендица и проблемa у самом кабинету председника. Али мета није само Дачић, један део примедби упућен је и првом потпредседнику Владе.”