Нојева барка је била округла

Лондон - Саграђен на Божју заповест, дрвени брод је био довољно велики да прими по две од сваке врсте животиња и читаву Нојеву породицу.

Али, пловило, које је путнике требало да спасе од страшног потопа, није, као што је најчешће описивано, било дуго са шпицастим прамцем, већ округло.

Недавно дешифрована таблица, стара 4.000 година и пореклом из древне Месопотамије (данашњег Ирака), открива запањујуће нове детаље о коренима библијске приче о Ноју.

Она садржи слично предање, али и детаљне инструкције за изградњу заобљеног џиновског брода, тзв. коракла, као и упутство да животиње у арку морају да улазе „две по две”.

Та таблица изложена је од петка у Британском музеју, у Лондону. Група инжењера ће ускоро, на основу њених упута, установити да ли је један такав брод уопште могао да плови.

Древни коракл је, такође, тема нове књиге, „The Ark Before Noah” (Барка пре Ноја), Ирвина Финкела, асистента кустоса блискоисточне колекције лондонског музеја и човека који је превео текст таблице.

Финкел је до таблице дошао пре неколико година. Добио ју је од човека чији је отац таблицу купио на Блиском истоку, након Другог светског рата. Светло смеђе боје, величине мобилног телефона и делимично оштећена, таблица је била исписана клинастим писмом древних Месопотамаца.

„Испало је да је то један од најважнијих докумената човечанства које је икада пронађено”, казао је Финкел у изјави за агенцију АП.

„Било је заиста запањујуће открити да је арка заправо била округла”, навео је он.

Финкел, међутим, сматра да округли брод има смисла. Коракли су обилато коришћени као превозно средство на рекама у древном Ираку и савршено су погодни за плутање по бесној воденој стихији.

„Одлично замишљено. Не може никако да потоне и лако се преноси”, објаснио је Финкел.

Елизабет Стоун, стручњак за Месопотамију на Универзитету Стоуни Брук у Њујорку, слаже се са њим и наводи да би древни народ Месопотамије управо тако описали своју митску барку.

У тексту таблице пише да је Бог наредио да се сагради огроман брод од конопца, ојачан дрвеним гредама и премазан битуменом.

Иако упутства делују поуздано, Финкел није знао да каже да ли би један такав брод заиста могао да плови.

Документарац, који ће бити приказан на британској телевизији крајем ове године, пратиће покушаје да се сагради барка према инструкцијама древног упутства.

Финкел је свестан да би његово откриће могло да изазове запрепашћење код људи који верују у библијску причу о Ноју. Стручњаке Британског музеја, који су у XIX веку, из клинастих месопотамских текстова, открили да су и Вавилонци имали причу о потопу, дубоко је узнемирила сличност тог мита са Нојевим предањем.

„Били су веома забринути”, казао је Финкел који је уверен да прича о потопу и барки потиче од Вавилонаца, а да су је Јевреји преузели касније, током свог изгнанства у Вавилону, у VI веку п.н.е.

Британски научник не верује да је таблица доказ да је Нојева барка, која је описана у Библији, икада постојала, већ да је вероватније да је нека разорна поплава остала забележена у народном предању и да се та прича преносила с колена на колено.

„Не верујем да је барка постојала, мада многи у то верују. Уосталом, то и није тако важно. Библијска прича је сама по себи довољна и трајно витална”, закључио је Финкел.

Танјуг