Без пензије у 116. години

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Подгоричанину Милети Павићевићу – Чичи не помаже лична карта, ни пасош, ни то што је жив, да докаже како нема 116 већ 66 година јер је одлуком администрације проглашен најстаријим становником Црне Горе, а вероватно и региона.

Ни ми му нисмо хтели поверовати на реч већ узесмо личну карту и у њој пише: Милета Павићевић, рођен 1948. године у Подгорици.

Да је прегрмео век и шеснаест година преко, Милета је дознао када је отишао у Фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) у Подгорици где је тражио да му саопште услове за одлазак у пензију, али му је у неколико наврата говорено да дође за „неколико дана”.

„Када сам поново дошао у Фонд ПИО предали су ми документ да сам рођен 20. априла 1899. године”, прича нам Павићевић. „Мислио сам да је посреди нека шала, али убрзо сам схватио да администрација не збија шале већ озбиљно и из поузданих извора зна да сам рођен пре 116 година. Станем испред њих и кажем им, ја сам тај за кога ви кажете да сам стар преко једног века, али узалуд, они кажу – ти си оно што смо ти ми дали у том папиру.”

Но, ни те године старости Павићевићу нису много помогле. Узалудно је одлазио неколико пута у ПИО да му дају документа за одлазак у пензију јер је напунио 66 година, али на „старину” нико ни да главу окрене.

„У Фонду ПИО упорно ме одбијају и кажу да о мени немају никаква документа. Ја им кажем да је то немогуће, јер сам 1948. године рођен у Подгорици, где непрестано живим. Но, изгледа да према евиденцији ПИО ја не само да имам 116 година већ сам и умро”, каже нам Милета.

Најстарији Црногорац сумња да су му подаци, како каже, „намерно фалсификовани приликом разних изборних крађа и прекрађа од стране власти”.

„Јер тај Павићевић са 116 година, само он зна колико је пута и где гласао на протеклих десетак избора. Уосталом, како другачије да схватим чињеницу да ме има у евиденцији осигурања од 1974. године, али изгледа да им сада не одговарају стварни подаци већ им одговара да сада баратају са нетачним подацима”, наглашава он.

То што има 116 година није му помогло ни приликом недавне доделе поклона – честитки у износу од 200 евра које је додељивао главни град Подгорица свима који су напунили сто и више година.

„Ово поигравање са човеком, његовим животом, егзистенцијом је посебна прича, али мене брине зашто нико у овој земљи не покушава стати на пут уништавању човека и његове породице, као што то раде већ две деценије са мојом породицом. Нећу да подносим кривичне пријаве, напустићу Црну Гору и селим се за Русију. Што даље, то боље. Овде ми нема живота”, са сузама у очима говори Павићевић о чијем добротворном раду говоре десетине диплома и признања.

То што га администрација изменама података малтретира, по оцени Павићевића, освета је власти за његову вишедеценијску борбу за права Срба не само у Црној Гори. Многобројни новинарски текстови сведоче да је Павићевић још 1990. године организовао хуманитарне конвоје за Србе у Книну, Босни, Херцеговини, за Косово и Метохију...

Данас, две деценије касније, од првог хуманитарца доспео је до просјачког штапа.

„Ево, некада чувени Чича сада продаје све што има јер ми ни воду неће да прикључе док не платим. Зато сам огласио кућу да продам. Сада када је Чича пао у немаштину нико га и не пита како је. А како сам, довољно говори пример да ме мали унук води у кафану и од свога џепарца чашћава кафом. Има ли тежег тренутка но када ђед иска од унука”, једва кроз зубе цеди Милета.

И док Милета ниже ред сећања и ред немаштине, из Фонда ПИО је стигла вест да поседују податке за радну књижицу Милете Павићевића, али што се тиче датума рођења, са тим неће ићи баш лако. Докле ће чекати Милета да се грешка исправи, у ПИО су нам рекли да имају много странака с којима треба да разговарају, а за новинаре и немају слободног времена.

Тако су рекли нама, шта ће поново казати Милети, чекамо одговор који и он чека већ годинама.