Ћирилица се чува и на интернету

Домен .срб, други ћирилични на светској мрежи после руског .рф, јуче је прославио други рођендан с подацима који нису баш за похвалу. После почетног узлета и око 6.500 регистрованих домена, тај број је пао на око 3.800, колико их тренутно има. Такав је, међутим, тренд и са осталим нелатиничним наставцима, чуло се на трибини о ћирилици и интернету коју је Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС) организовао у сарадњи са Центром за промоцију науке.

Душан Стојичевић, председник Управног одбора РНИДС-а, признао је да је .срб домен нека врста полупроизвода, јер још није решен проблем имејл адресе на ћирилици, пошто лево од знака „ет” (@) није могуће писати чак ни слова југословенске латинице.

Стојичевић је закључио да ће се .срб домен развијати онако како се ћирилица буде развијала у Србији, а из публике се чуо предлог да борбу за очување овог писма треба почети у нижим разредима основне школе кад многи већ постају махери за интернет.

Проблем са очувањем ћирилице у дигиталном свету има и Македонија.

– Кад се помене интернет, људи се пребаце на латиницу. Једино што може да се уради јесте да се институције натерају да користе ћирилични домен. Све остало је ствар тржишта – рекао је Сашо Димитријоски из регистра националног интернет домена Македоније.

Он се сложио с претходно изнетим ставом да је проблем то што се ћирилица касно појавила на интернету, када су неки појмови већ били усвојени. Поменуо је, као пример, речник у чијој је изради учествовао, али он није успео да наметне изворно македонске речи уместо страних, јер су енглеске речи очигледно предуго доминирале.

Жарко Мијајловић, професор Математичког факултета у Београду и вођа пројекта дигитализације нашег културног и научног наслеђа, оценио је да је веома важна помоћ државе.

– Ми чувамо ћирилицу тако што је стављамо на интернет. Данас се и монографије о српском језику пишу латиницом. Ако држава финансијски и разним пројектима не помогне да се ћирилица очува, сав наш ентузијазам и напори остаће усамљени – рекао је Мијајловић.

Новинар Миленко Васић, сарадник Одборa за стандардизацију српског језика САНУ, скренуо је пажњу на проблем да се и на ћириличним и на латиничним сајтовима не поштује правопис.

– Уместо оног Вуковог „пиши као што говориш”, правило је постало пиши како ти је воља. Ту предњаче спортски новинари који се сусрећу са многим имена, а не труде се да провере. Избројали смо да се име Грејем појављује у транскрипцији у 11 варијанти – навео је Васић, као пример.

Уникод табела, нека врста информатичке абецеде, садржи све знакове ћирилице, али је проблем у томе што нека од слова нису сагласна са нашом нормом, посебно у курзиву, указао је Васић.

Вернер Штауб, из непрофитне „Кор” асоцијације која је ћирилицу довела на интернет, рекао је да је инвестиција у ово писмо исплатива, јер становници земаља попут Русије, Украјине и Казахстана не би имали поверење у дигиталну економију да су принуђени да користе страно писмо.

– Препреке у коришћењу ћирилице су велике као и потенцијали. Људи су навикли да не користе ћирилицу и лакше им је да се окрену ономе за шта су сигурни да ће функционисати – оценио је Штауб уз закључак да је језик најважнија инфраструктура у свакој земљи.

Ј. Ј. К.