Ćirilica se čuva i na internetu

Domen .srb, drugi ćirilični na svetskoj mreži posle ruskog .rf, juče je proslavio drugi rođendan s podacima koji nisu baš za pohvalu. Posle početnog uzleta i oko 6.500 registrovanih domena, taj broj je pao na oko 3.800, koliko ih trenutno ima. Takav je, međutim, trend i sa ostalim nelatiničnim nastavcima, čulo se na tribini o ćirilici i internetu koju je Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) organizovao u saradnji sa Centrom za promociju nauke.

Dušan Stojičević, predsednik Upravnog odbora RNIDS-a, priznao je da je .srb domen neka vrsta poluproizvoda, jer još nije rešen problem imejl adrese na ćirilici, pošto levo od znaka „et” (@) nije moguće pisati čak ni slova jugoslovenske latinice.

Stojičević je zaključio da će se .srb domen razvijati onako kako se ćirilica bude razvijala u Srbiji, a iz publike se čuo predlog da borbu za očuvanje ovog pisma treba početi u nižim razredima osnovne škole kad mnogi već postaju maheri za internet.

Problem sa očuvanjem ćirilice u digitalnom svetu ima i Makedonija.

– Kad se pomene internet, ljudi se prebace na latinicu. Jedino što može da se uradi jeste da se institucije nateraju da koriste ćirilični domen. Sve ostalo je stvar tržišta – rekao je Sašo Dimitrijoski iz registra nacionalnog internet domena Makedonije.

On se složio s prethodno iznetim stavom da je problem to što se ćirilica kasno pojavila na internetu, kada su neki pojmovi već bili usvojeni. Pomenuo je, kao primer, rečnik u čijoj je izradi učestvovao, ali on nije uspeo da nametne izvorno makedonske reči umesto stranih, jer su engleske reči očigledno predugo dominirale.

Žarko Mijajlović, profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu i vođa projekta digitalizacije našeg kulturnog i naučnog nasleđa, ocenio je da je veoma važna pomoć države.

– Mi čuvamo ćirilicu tako što je stavljamo na internet. Danas se i monografije o srpskom jeziku pišu latinicom. Ako država finansijski i raznim projektima ne pomogne da se ćirilica očuva, sav naš entuzijazam i napori ostaće usamljeni – rekao je Mijajlović.

Novinar Milenko Vasić, saradnik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, skrenuo je pažnju na problem da se i na ćiriličnim i na latiničnim sajtovima ne poštuje pravopis.

– Umesto onog Vukovog „piši kao što govoriš”, pravilo je postalo piši kako ti je volja. Tu prednjače sportski novinari koji se susreću sa mnogim imena, a ne trude se da provere. Izbrojali smo da se ime Grejem pojavljuje u transkripciji u 11 varijanti – naveo je Vasić, kao primer.

Unikod tabela, neka vrsta informatičke abecede, sadrži sve znakove ćirilice, ali je problem u tome što neka od slova nisu saglasna sa našom normom, posebno u kurzivu, ukazao je Vasić.

Verner Štaub, iz neprofitne „Kor” asocijacije koja je ćirilicu dovela na internet, rekao je da je investicija u ovo pismo isplativa, jer stanovnici zemalja poput Rusije, Ukrajine i Kazahstana ne bi imali poverenje u digitalnu ekonomiju da su prinuđeni da koriste strano pismo.

– Prepreke u korišćenju ćirilice su velike kao i potencijali. Ljudi su navikli da ne koriste ćirilicu i lakše im je da se okrenu onome za šta su sigurni da će funkcionisati – ocenio je Štaub uz zaključak da je jezik najvažnija infrastruktura u svakoj zemlji.

J. J. K.