Закон узбунио узбуњиваче

Радна група Министарства правде и државне управе завршила је израду радне верзије Нацрта закона о заштити узбуњивача и документ се од децембра налази у јавној расправи. Међутим, повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић сматра да је верзија коју је пролетос израдила његова канцеларија, квалитетнија од садашње, јер предвиђа већу заштиту за оне који у својим срединама указују на случајеве корупције. Незванично, међутим, може се сазнати да је неспоразум избио због састава и финансирања радних група.

Владимир Радомировић, главни уредник портала „Пиштаљка”, каже да је у радној групи коју је оформило Министарство правде било и двоје узбуњивача – Биљана Мраовић, судија из Шапца, и Слободан Маринковић, полицијски инспектор из Београда.

– У радној групи, осим двоје узбуњивача и мене, као борца за права узбуњивача, били су још и судије, тужиоци, представници Привредне коморе Србије, синдиката, а радну групу је све време саветовао познати амерички стручњак Том Дивајн. Укључио се и Савет Европе, који је ангажовао двојицу европских стручњака да анализирају нацрт и дају коментаре, а овај закон се помиње и у скрининзима ЕУ – каже Радомировић.

Јавна расправа ће трајати до 31. јануaра и у њој ће да учествују и други стручњаци, укључујући и чланове Међународне мреже за узбуњивање. Када се оконча јавна расправа, радна група ће размотрити све коментаре и предложити коначну верзију нацрта који иде у даљу процедуру.

– Повереник за информације од јавног значаја направио је у мају прошле године један модел закона о узбуњивачима, који је послужио радној групи као полазна основа. Међутим, сматрам да тај модел није био добар, јер је давао противуставна овлашћења заштитнику грађана, није пружао довољну заштиту запосленима у приватном сектору и претио је узбуњивачима затворским казнама, што је скандалозно – напомиње Радомировић.

Повереник Родољуб Шабић није желео да коментарише радну верзију нацрта коју је представило министарство, али је у свом блогу на Б 92 записао да је модел закона који је прошле године понудио на усвајање био коначни резултат пројекта који је реализовао уз подршку Велике Британије и Холандије, а који је трајао више месеци. Шабић објашњава да је глобална мрежа „Транспаренси интернешенел” затражила да им његов модел у целости стави на располагање, како би га нудили земљама које немају закон о узбуњивачима, али да се министарство одлучило да ради другачију верзију закона.

„Сматра се да најшири, најкомплетнији концепти заштите узбуњивача (најдоследније спроведени у САД) подразумевају некаква ’три стуба’: 1) награду за узбуњиваче, 2) што оштрију претњу онима који угрожавају узбуњивача, 3) заштиту узбуњивача у ужем смислу.

Модел који је направила радна група формирана у оквиру ’мог’пројекта подразумевао је сва ’три стуба’”, пише Шабић и напомиње да модел радне групе Министарства правде не предвиђа никакву награду за узбуњиваче, нити кривичну одговорност за одмазду према њима.

„Избори ће, знамо, бити одржани средином марта. Рачунајући на време потребно за утврђивање резултата, евентуалне жалбе и тужбе, то јест евентуална понављања избора на неким местима, тешко је веровати да је конституисање новог парламента могуће пре почетка или пре средине априла”, поручује Шабић.

Мирјана Михајловић, саветник министра правде и државне управе и заменик председника радне групе за израду закона о заштити узбуњивача, каже за „Политику” да је Шабићев модел представљао основу за израду нацрта закона и да је он на тај начин дао велики допринос. Закон, како објашњава, на јединствен начин треба да регулише питање заштите узбуњиваче.

– Ми смо водећи у региону, с обзиром на то да ниједна земља у окружењу нема овакав закон. Значајна разлика у односу на претходно стање, јесте то што нацрт закона предвиђа заштиту узбуњивача не само у јавном већ и у приватном сектору, а коначну заштиту узбуњивачима дају судови, с тим што постоји привремена и трајна заштита. Привремена значи да суд одлаже дејство правног акта, то јест замрзне ситуацију која је постојала пре него што је узбуњивач добио, на пример, отказ уговора о раду због узбуњивања. Трајна заштита представља коначну одлуку суда – каже Михајловићева.

Према њеним речима, избори неће угрозити динамику доношења закона.

– С обзиром на то да иду избори, ми ћемо све време примати коментаре и експертизе заинтересоване стручне јавности, све док се не стекну услови да закон буде упућен у даљу процедуру. То практично значи да избори ни на који начин неће успорити доношење закона, а ми ћемо све време радити на његовом побољшавању – објашњава Михајловићева.