Нејасни потези

Косово и Метохију не дамо. То знамо. Али, да ли знамо шта осим тога намерава да уради Влада Србије настала у жестокој изнудици и подељена по истом феудалном принципу као претходна. Буџет јесте био први потез владе, настао као и она у изнудици и последњој секунди пре истека времена. Јуриј Бајец, професор Економског факултета, каже: "Влада је, вероватно притиснута политичким обећањима, усвојила велики буџет за ову годину а када се томе додају пензије, буџет за Војводину, здравство – што је могло да буде у буџету као и доприноси, царине и таксе – цифра је стварно висока за ову годину". После доношења буџета, представљен је и меморандум за економску и фискалну политику.

"Плате које се финансирају из јавног сектора су изразито скочиле, више него у осталим деловима привреде и зато држава наговештава замрзавање фонда плата буџетских корисника на нивоу новембра ове године. У наредној години ће се кресати јавна потрошња и зараде за 10 одсто, за пет одсто се смањују субвенције и смањују се и јавне инвестиције. Оно што је требало урадити у овој години пребацује се у следећу а питање је да ли ће се и тада то моћи лако извести јер већ чујемо реакцију синдикалних лидера".

Стеван Лилић, председник Удружења правници за демократију, каже да Влада има много приоритета али да је главно оно што су приоритети у Уставу. Зато је, по њему, прва ствар примена закона о ревизорској институцији. "То је неопходно како би грађани знали како се троше њихове паре. Две институције које треба да штите грађане од државе – омбудсман и повереник за информације од јавног значаја – тек треба да профункционишу, да би могло да се завири у сваки уговор, јер су то паре из буџета и грађани имају право да знају сваки детаљ. У томе мора да им помогне и гувернер Народне банке".

Др Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука, проблем види и у томе што и када постоје јасна усмерења, када је законима речено шта треба да ради Влада, она то не чини. Као примере он наводи Закон против корупције који се не примењује. "Ни Закон о политичким партијама није транспарентан. Партократска држава треба да се реши тога и да иде у демократију".

По Шуковићу, није извесно ни шта влада намерава са приватизацијом. "Најважније је довршити приватизацију, јер се тиме бавимо од 1990. године. Рокови за окончање приватизације се стално померају од 2001. године, па тако она неће бити завршена ни ове већ до краја наредне године. Остало је око 1.200 друштвених предузећа која треба приватизовати и то треба урадити до краја ове године. Ни у овој области се закони доследно не примењују. Приватизација је основни услов да се створи ефикасна привреда. Србија би под хитно морала да има концепт приватизације и реформу јавног сектора, односно предузећа која представљају инфраструктуру ове земље. Требало би одлучити шта ће се приватизовати, а шта ће остати у државној својини."

Списку шта би влада морала, а није показала да ли хоће или неће Јуриј Бајец додаје: "Стратешки закони које Влада треба да донесе јесу закон о денационализацији, што је повезано са градским грађевинским земљиштем. Влада треба да се определи у ком правцу ће се реформисати пензијски систем, зато што сада има  милион и петсто хиљада пензионера, а још два милиона радника ће брзо отићи у пензију. Потребна је и реформа здравства и окончање процеса приватизације и одређивање начина како ће грађани добити акције. Ако влада хоће да влада четири године мора да реши ова питања, јер она морају бити уклопљена у стратегију придруживања ЕУ".

Стеван Лилић очекује да на списак онога што влада мора да уради стави  закон о невладиним организацијама, јер су конститутивни елемент демократског друштва. "У политички репресивним системима НВО су непожељне, а код нас се често помиње руски председник Путин и начин на који се он обрачунао са НВО."