Побуна писца

Какво је место овог дела у целокупном пишчевом опусу?

– Мало је који велики српски писац имао тако нестално место боравка као Милош Црњански који није, чак, ни рођен у свом завичају, у Иланџи, него у Чонграду где му се отац задесио на служби. Целог живота се сељакао, што је дало основни печат његовим делима. Док је у обућарској радњи, "жив сахрањен ... у подрумској мемли и тами", кришом писао свој лондонски роман, дотле је супруга Вида правила лутке, не знајући ни да увуче иглу у конац него навлачећи конац на иглу, да би их продавала својој лондонској клијентели, прича Светозар Кољевић.  

Критичка издања су ретка код нас. Често су намењена само ужем кругу читалачке публике, а захтевају и додатне трошкове у припреми и штампању. Шта све подразумева рад на критичком издању?

– Некада се текст "последње руке", односно последњег издања одређеног дела за пишчева живота сматрао коначним, али, у новије време, писац је много више ангажован у редакцији свог текста у првом него у каснијим издањима. Да би се добио пишчев "коначни" текст потребно је погледати више издања и сравнити их с рукописом. Поред тога, нарочито код писаца који користе своје широко образовање у уметничком обликовању, потребно је да критичко издање објасни пун смисао појединих топонима, историјских и других алузија, и тако омогући потпуније разумевање дела, објашњава наш саговорник.

Иако је верзија за штампу критичког издања "Романа о Лондону" била спремна још 1998, дело је објављено тек недавно. Који су разлози овог кашњења?

– Основни разлози закашњења у објављивању су материјалне природе. Задужбина Милоша Црњанског, као основни издавач, није могла да објави критичко издање док није обезбедила средства за тај подухват. Истина, у току рада било је и разлике у мишљењима између приређивача и рецензената, посебно у вези с питањем да ли језичке грешке, нарочито у енглеском и руском језику, треба исправљати или их посматрати у функцији језичке пометње као одраза емигрантских судбина.

У том контексту, запажамо, интересантан је пример фразе на енглеском језику, коју је Црњански буквално превео "у олуку" док би исправније било "међу шљамом"… Колико би, питамо академика Кољевића, овај роман био другачији да су, којим случајем, исправљане сличне "језичке заблуде" и грешке Црњанског?

– Када бисте ту енглеску фразу превели у пренесеном, а не дословном смислу, изгубили бисте ону метафизичку иронију с којом Рјепнин одређује природу своје емигрантске судбине, каже Кољевић.

У литератури се може прочитати да је Црњански презриво гледао на правописне конвенције: има ли везе језичка пометња у овом роману са дрскошћу која је аутору често приписивана?

– Већ приликом појаве првих дела Милоша Црњанског, у једној критици објављеној 1920, указано је на пишчево "суверено презирање тако ситних ствари као што су граматичка и синтаксичка правила". Мислим да није била у питању толико нека "дрскост" и побуна колико самоодбрана великог писца од малих конвенција.