Странци увелико купују наше њиве

Врбас – Упркос прецизним законским ограничењима да власници пољопривредног земљишта у Србији не могу бити страна физичка или правна лица, процењује се да безмало тридесет хиљада хектара најплодније војвођанске оранице поседују стране компаније.

То је податак на који се често позивају удружења малих акционара у Оџацима, Змајеву и Бачкој Тополи, која већ годинама покушавају да оспоре неколико, по њиховим тумачењима, „крајње сумњивих“ приватизација аграрних предузећа.

Само на подручју општине Оџаци две компаније, ирски „Балтик проперти инвестмент лимитед“ и хрватска „Жито група“ из Осијека, власници су око 7.300 хектара првокласног пољопривредног земљишта, потврђује Ненад Илић, председник овдашњег удружења малих акционара „Обруч“.

У питању су поседи приватизованих предузећа „Војводина“ у Бачком Брестовцу, „Милетић“ у Српском Милетићу и „Ратково“ у истоименом селу. У сва три случаја, објашњава Илић, примењен је идентичан принцип – најпре је локални тајкун Борислав Лилић купио поменута предузећа 2003. године, на аукцији коју је организовала Републичка агенција за приватизацију, а потом их – четири године касније, уз посредовање „Агри бизнис партнера“ из Сомбора, препродао садашњим власницима.

– Пре аранжмана са странцима, Лилић је, на волшебан начин, успео да земљиште укњижи у катастру на своје име, на шта – наравно – није имао право, а онда је као власник све то препродао Ирцима и Хрватима, односно њиховим фирмама регистрованим у Србији. Тако се, ето, показало да странци у пракси могу да купују наше њиве, иако је то у правно-формалном смислу недопустиво. По том рецепту обављена је купопродаја још неких друштвених пољопривредних газдинстава, па чак и земљорадничких задруга чија приватизација уопште није била могућа – каже наш саговорник.

На сличан начин страни капиталисти домогли су се и познатог газдинства „Криваја“ код Бачке Тополе, чији је претходни власник био београдски „БГ рент“, основан капиталом америчке компаније „Алтер маркет“ са седиштем у Делаверу.

„Криваја“ је на крају постала власништво мађарске компаније ЦБА, као и пољопривредна предузећа у Бајши и Чонопљи. Сва три ова предузећа, претходно су, доведена у стечај, сазнајемо од Слободана Пешута, председника Удружења малих акционара „Криваје“, а интересантно је да их је пре продаје водио исти стечајни управник.

Према тумачењима правника, очигледно је да страни тајкуни с намером да за мале паре купују српске аграрне комплексе, имају овде добру логистику.

То објашњава и њихову умешност у изврдавању прописа који им не иду наруку, али зато обилато користе одредбе Закона о страним улагањима, где се јасно одређује да „страно физичко и правно лице, у својству страног улагача, може стицати својину на непокретности“.

Но, што се више приближавамо чланству у ЕУ, све је изгледније да ће у догледно време странци моћи, без икаквих ограничења, сасвим легално да буду власници српског пољопривредног земљишта.

Jер, према одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), ратификованог у парламенту Литваније у јуну прошле године, који је практично ступио на снагу, Србија ће до 2017. године морати да измени своје законе и омогући страним држављанима да слободно могу да купују њене оранице.

Истина, Министарство пољопривреде покренуло је иницијативу, као што су то учинили и Хрвати, да се одложи продаја ораница странцима у периоду од осам година након уласка Србије у ЕУ, али, свима је јасно, да то више не зависи од наших жеља.