Европски уступак Русији

Као симболични знак захладнелих односа, првобитно планирани дводневни самит Европске уније и Русије свео се на прекјучерашњи трочасовни радни ручак у којем су „продубљену политичку дискусију” водили Владимир Путин, Херман ван Ромпај, Сергеј Лавров, Жозе Мануел Барозо и Кетрин Ештон. Међутим, иако су изостали првобитно планирани разговори проширених делегација и гала вечера, руски председник је у Бриселу ипак добио десерт – председник Европског савета је најавио да ће ЕУ убудуће консултовати Москву приликом склапања трговинских споразума и споразума о придруживању са бившим совјетским републикама.

Иако су учесници самита покушали да истакну да је најважније постигнуће самита – заједничка декларација о борби против тероризма, заправо је велики уступак Брисела Москви, у погледу ЕУ програма Источног партнерства, најважнији резултат бриселског састанка. Колико год је Ван Ромпај покушао да истакне да ће са Москвом о споразумима са бившим совјетским републикама бити организоване само „билатералне консултације на нивоу експерата”, те консултације ће значити да је ЕУ први пут озбиљно устукнула пред намерама Путинове Русије да поврати и одржи утицај на простору територије бившег СССР-а.

Досад је Брисел на сва настојања Путина да направи својеврсну руску ЕУ – тако што ће проширити Царинску унију са Белорусијом и Казахстаном и у евроазијску унију укључити цео бивши СССР – увек реаговала тиме што је настојала да очврсне сопствене економске, трговинске и политичке везе са Украјином, Грузијом, Молдавијом, Азербејџаном, Јерменијом… И кад год би, као на примеру Украјине, Русија узвратила економским затезањем уз себе бивших совјетских република, ЕУ је реаговала бурно, чак разматрајући могућност да за то одређеним трговинским мерама казни Русију. Чак су биле оштре и реакције европских бирократа, чије изјаве су уобичајено замотане у „дипломатску обланду”.

Од директног прозивања Русије и присуства на антивладиним протестима у Кијеву, званичници ЕУ су наједном устукнули и нуде Москви да буде консултована о судбини земаља које су у својеврсном геостратешком дворишту Русије. Осим тога, одједном више нико не помиње пуштање из затвора Јулије Тимошенко, док су у други план пала људска права у Русији и контроверзни закон о забрани пропагирања хомосексуалности међу малолетницима.

„Морамо да променимо схватање да је оно што је добро за један регион аутоматски лоше за други регион. Противимо се менталитету да је један блок против другог”, рекао је председник Европске комисије, који је на известан начин потврдио да то неће бити само „техничке консултације” већ и да ће у њима бити и те како политике.

Међутим, ни та изјава Бароза као ни његово цитирање речи Фјодора Достојевског да „многе несреће долазе због оног што није речено” нису одобровољили прекјуче Путина који је желео да истакне да ове „техничке консултације” неће Москву спречити да обезбеди реализовање својих планова на територији бившег СССР-а.

„Нема потребе да проверавамо наше часовнике, да говоримо и да доводимо наше експерте да заједно проверавају постојеће неспоразуме. Како ми читамо споразум (ЕУ и Украјине), он изгледа као ’мала врата’ за инфилтрацију у нашу аутомобилску индустрију”, рекао је руски председник, истичући да европски извозници аутомобила желе да искористе споразум о слободној трговини који имају Москва и Кијев.

На конференцији за новинаре, ни Ван Ромпај ни Барозо се томе нису успротивили, чак ни када је Путин оптужио ЕУ да својим посредовањем појачава кризу и нескривено подржава опозицију, истичући да међу њима има и оних који позивају на истребљење Руса и Јевреја.

Упркос овим критикама, висока представница ЕУ за спољне односе и безбедносну политику Кетрин Ештон отпутовала је у Кијев да се састане са лидерима украјинске власти и опозиције. Уступци засад не значе да ЕУ одустаје од Украјине и осталих земаља програма Источног партнерства са којим настоји да учврсти трговинске и политичке везе пописивањем споразума о придруживању, који не предвиђа и чланство у ЕУ.

ЕУ није безначајан трговински партнер који Русија може тек тако због политике да одбаци. Чињеница да је трговинска размена Русије и ЕУ прошле године премашила 400 милијарди евра, као и то да Москва и те како брине што Брисел води антимонополску истрагу против „Гаспрома”, најбоље сведочи да ће Европска унија и будућа евроазијска унија можда бити „блок против блока”, али сасвим сигурно ће морати да сарађују. Њихову нераскидиву везу чини то да Русија пласира половину свог извоза на тржиште ЕУ, а скоро исто толико чини удео компанија из земаља ЕУ у укупним страним инвестицијама у Русији.