Пирит на дну Дунава уместо у кинеској челичани

Када ће се готово 18 000 житеља Винче и Лештана, уместо из цистерни, опет снабдевати водом из дунавског захвата, знаће се највероватније данас, када буду завршене прве анализе узорака из реке у коју је баржа, преврнута јуче ујутру насред Дунава, изручила 845 тона пиритне изгоретине.

Тај отпадак производње у шабачкој „Зорци” заведен је у транспортној документацији барже као безопасан терет. Стручњаци потврђују да пирит у чистом стању није ризичан по здравље и да претњу може представљати једино ако је помешан са тешким металима.

Још није познат узрок превртања барже, једне од четири у конвоју који је брод „Слога” хрватске компаније „Дунавски Лојд” гурао као луци у Констанци, одакле би се терет упутио ка Кини, где би га нека од тамошњих челичана употребила као додатак у производњи. На свим баржама у конвоју налазило се укупно 5.500 тона изгоретине.

– Баржа је претходне ноћи у 20 часова остављена на сидришту Луке Београд. У том тренутку није било наговештаја да има проблема с њом. „Слога” је отпловила ка Луци да преда документа. Тамо је и остала. Ујутру око 7 сати капетан је обишао баржу и све је било у реду – каже Зоран Нетковић, директор „Агент плуса”, српске лучке агентуре која заступа „Дунавски Лојд”.

На челичном пловилу, које је синоћ и даље плутало, видело се оштећење, које није деловало као да је могло изазвати незгоду, оцењују у Лучкој капетанији Београд.

– Узрок ћемо знати после техничког прегледа, који ће бити спроведен када власник, као што му је наложено да учини у што краћем року, извуче баржу из Дунава. Затражили смо од њега и да баржа буде под непрекидним надзором – каже Видоје Бајић, шеф Лучке капетаније.

Нико није сведок тренутка кад се баржа изврнула али мештани околине причају да је Дунав био изузетно немиран, понесен ветром који је стварао велике таласе.

– На броду смо седели газда, газдарица и ја када се зачула бука на реци. Изашли смо да видимо шта се дешава и угледали преврнуту баржу. Убрзо је допловио брод и покушао да је окрене, али није успео – објашњава Живан Петровић, чувар ресторана „Рибњак”.

У Речној полицији Београд, ипак, претпостављају да је оштећење које је примећено на баржи могло бити узрок превртања барже.

– Напрснућа постоје на задњем делу пловила, где се налазе коморе са ваздухом. Вероватно је баржа у току пловидбе оштећена. Она је висока око три метра. Напуњена теретом, руб јој се спусти до воде. Како пукотина није велика, вода је вероватно полако улазила и натапала пирит – сматра Пера Ћосић, заменик командира Речне полиције у Београду.

Пловило је, каже Ћостић, за сада чврсто на месту и не би требало да потоне и придружи се просутом терету, који је на петнаестак метара дубине.

– Од ивице пловног пута баржа је удаљена десетак метара тако да га не угрожава. До обале има двадесетак метара – наводи Ћосић.

„Водовод и канализација” је око 10 часова превентивно обуставила прераду воде у погону за производњу Винча и послала цистерне у то насеље и Лештане, које се такође одатле снабдевају. Анализе узорака Дунава Агенција за заштиту животне средине је најавила да ће завршити данас. У току дана или сутра своје анализе ће обавити и екотоксиколошка јединица градског Завода за јавно здравље.

– Пирит је у документацији „Слоге” класификован као безопасан терет. Мада индустријски нузпродукт, он није опасан, осим ако не садржи друге материје. У њему се понекад налазе и тешки метали, као што су олово и арсен. С обзиром на документацију, нема разлога да се верује да је то и овде случај, али знаћемо све тек кад добијемо резултате анализа. Процес раставарања пирита, нажалост, није кратак – каже др Милан Милутиновић, из екотоксиколошке јединице.

------------------------------------------------------

Надзора је морало бити

Лука Београд, којој припада сидриште на којем се десила незгода, саопштила је да на њој нема одговорности јер је, како су навели, баржа била под надзором брода. Власник „Слоге”, „Дунавски Лојд”, саопштио је, међутим, да је баржа предата под надзор Луке. У нашим прописима, наводе у Лучкој капетанији, није прецизирано да ли је на власнику сидришта или посади брода дужност да обезбеди надзор. Сигурно је само, каже Видоје Бајић из капетаније, да је надзора морало бити.