Садили дрвеће, никао коров

Суботица – Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство 26. новембра прошле године тражио је од суботичког ЈКП „Чистоћа и зеленило“ да врати у буџет 18.112.864 динара. Реч је о новцу који је још 15. децембра 2011. плаћен „Чистоћи и зеленилу“ из буџетског фонда АПВ за пошумљавање 193,17 хектара. Повраћај новца се тражи на основу налаза стручне комисије која је констатовала да су суботички комуналци пошумили само 13,80 хектара, ни десети део од планираних површина.

Пре непуне четири године, у Суботици је почела велика акција пошумљавања, након што је законом омогућено да се пољопривредно земљиште у државној својини претвори у шуме. На основу Закона од доступности информација, „Политика“ је имала увид у документа која показују како се водио овај посао. Одлуку о томе да се без надокнаде на ЈКП „Чистоћа и зеленило“ да на коришћење 395 хектара ораница у насељима Биково, Жедник и Ђурђин, тадашњи градоначелник Саша Вучинић потписао је 12. августа 2010, позивајући се на сагласност Министарства пољопривреде од 6. септембра исте године. Али, није то једина нелогичност у одлукама и уговорима.

Комунално предузеће „Чистоћа и зеленило“ је израдило програм о пошумљавању којим је утврђено да им је потребно 47.321.257 динара како би готово 400 хектара у року од четири године претворили у шуме које тако недостају Војводини. Целокупан износ је тражен од Републике, која је одобрила три милиона мање. Већ 22. октобра 2010. Министарство пољопривреде, из буџета Србије, исплаћује том комуналном предузећу половину одобреног износа или 21.727.942 динара. По слову уговора, комуналци треба да подигну шуму у року од четири године, у супротном морају да врате и земљу и новац. Разлику од 3,8 милиона динара, „Чистоћа и зеленило“ тражило је, и добило, од града.

Изгледа да је тадашњи директор комуналног предузећа Владимир Драгин имао предосећај да ће добити овај посао јер је још 1. јануара 2010, дакле бар девет месеци пре него што је предузећу одобрено коришћење земље за пошумљавање, са директором Јожефом Пинтером склопио уговор о закупу целокупне земље, опреме и радника Горанског расадника. Међутим, уговором није јасно дефинисано да се закупнина одређује по просечној вредности саднице од 35 до 40 динара, а да ће уговорне стране међусобно размењивати информације поверљиве природе, иако је у питању градско комунално предузеће и удружење грађана. Овај уговор је иначе поново потписан 2012. године и продужен на неодређено време.

То што је од Министарства пољопривреде добило новац за пошумљавање свих 395 хектара, руководство „Чистоће и зеленила“ није спречило да за исти посао, али сада на 193 ха, тражи новац и од покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Тадашњи секретар Даниел Петровић потписао је уговор са „Чистоћом и зеленилом“ 15. децембра 2011. о пошумљавању уз обавезу пет година неге засада. Износ од укупно 21.247.800 динара подељен је на аванс од 14,8 милиона, док преостали део од 6,3 милиона треба да буде исплаћен након пријема радова после једног вегетационог периода.

Док су потписивани уговори и исплаћивани аванси, чинило се да је ово добар посао и за предузеће и за целокупну заједницу, јер је најављивано да је ово највећа акција пошумљавања још од времена Марије Терезије. Међутим, када су инспектори покушали да пронађу те шуме, на парцелама готово да нису затекли ништа осим корова. У записнику о инспекцијском надзору који је 30. октобра 2012. потписао Бранко Опсеница констатовано је да је пошумљавање рађено по уговорима. Невоља је, међутим, што „Чистоћа и зеленило“ готово месец дана пре тога, 3. октобра, тражи продужење рока за пошумљавање јер је на појединим парцелама суша нанела штету 55–95 одсто. Покрајински секретар Горан Јешић одобрио је продужење рока, уместо 15. октобра 2012. – 30. април 2013.

Инспектор Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства Мирјана Ћосић априла прошле године покушала је да утврди колико је урађено на пошумљавању и на површини од 3,5 хектара пронашла засаде шуме, на парцели од 200 хектара у Ђурђину је констатовала да постоје три реда садница, од којих се велики број није примио. Остатак површине је под коровом или под пољопривредним културама. Очигледно, немар „Чистоће и зеленила“ некоме је користио.

Комисија покрајинског секретаријата која је обишла терен 7. и 8. октобра прошле године детаљно је описала оно што је затекла на 193 хектара за чије пошумљавање је Војводина дала новац. Укратко: као што сада нема новца на рачуну комуналног предузећа које је у губицима преко 100 милиона динара, тако нема ни шуме. Комисија констатује да на појединим парцелама нису могли да утврде ни да ли саднице уопште постоје од високог корова. По мишљењу стручњака, може се прихватити само да је пошумљено 13,8 хектара, и за то суботички комуналци могу да задрже око 1,5 милиона динара, а остатак, уз затезну камату, треба да врате у буџет.

У „Чистоћи и зеленилу“ и даље тврде да ће наставити посао пошумљавања и да не намеравају да врате новац. С обзиром на дугове предузећа, тешко и да имају одакле. Градоначелник Суботице Јене Маглаи је рекао да ће тражити и да се утврди позадина овог пошумљавања у којем је трошен велики буџетски новац а резултат изостао.