Закаснела хајка на нацисте

У Аустрији и Немачкој, земљама такозваног замајца Трећег рајха, покренуте су, са закашњењем од 62 године, иницијативе које би требало да доведу до кажњавања, у најмању руку до моралне осуде нацистичких злочинаца и помагача, који су избегли да се суоче са лицем правде.

Беч је расписао награду од по педесет хиљада евра за информације које би допринеле откривању и хапшењу двојице аустријских – Ариберта Хајма, лекара концентрационог логора Маутхаузен и Алојза Брунера, шефа "Централног бироа за (решавање) питања јеврејске миграције". У Немачкој је у току – специфична лустрација. Историчари и службеници јавних тужилаштава листају документа у Савезном архиву у Берлину, у потрази за именима нациста, који су у послератном периоду били истакнути актери политичког и друштвеног живота.

Немачка лустрација

Први резултати немачке лустрације су указали, да је плејади послератних политичара са нацистичком прошлошћу припадао социјалдемократа Ерхард Еплер, министар за привредну сарадњу у кабинету Курта Георга Кизингера, и у влади Вилија Бранта. Приликом учлањења у СПД, Еплер је пропустио да помене да је био функционер у Хитлеровој партији НСДАП. Сличан пропуст поткрао се Хорсту Емкеу, министру правосуђа и министру са специјалним задужењима у неколико мандата. Ружну су прошлост прећутали харвардски стипендиста Никлас Луман, истакнути немачки социолог, као и филозоф Херман Либе.

Посебно трагична била је лустрација у међувремену преминулог Петера Бениша, сина Рускиње мојсијевске вере. Бивши новинар – оснивач омладинске ревије "Браво", која се штампа и на српском језику, каснији главни уредник најтиражнијег дневника "Билд", потом издавач угледног "Велта", пред крај каријере политичар, портпарол у влади канцелара Хелмута Кола, потом и државни секретар – био је есесовски добровољац, припадник елитне падобранске јединице.

У духу традиције да рекламирају примат, када је о поређењу са Немцима реч, Аустријанци су истакли да се лустрација нациста "свих боја и нијанси" већ подуже практикује између Алпа и Дунава. Последњих година, Беч је спровео неколико акција, међу којима су најзапаженије биле оне посвећене преименовању гробова хероја, који су забуном проглашени почасним, за које се испоставило да су били нацисти. Без пардона је разоткривена и прошлост лекара и нобеловца Јулиуса Вагнера-Јаурека, за кога је, са вишедеценијским закашњењем утврђено да је био – други доктор Менгеле.

Бечки алиби

Министар правосуђа Марија Бергер истакла је да је расписивање поменуте награде од по педесет хиљада евра за информације о траженим нацистичким злочинцима Брунеру и Хајму још један доказ да је Аустрија спремна да у потпуности рашчисти са фашистичким наслеђем.

Министар Марија Бергер, наравно, није понудила објашњење – зашто та награда тек сада, и зашто се уопште расписује?

Алојз Брунер, тражени нацистички злочинац и некадашња десна рука Адолфа Ајхмана, заврбован је поткрај рата од америчке обавештајне службе да би касније, када је за њим у Европи расписана потерница, емигрирао у Дамаск. До пре неколико година важио је за угледног фабриканта – киселог купуса! Сваки таксиста у сиријској престоници знао је његову адресу, као и сваки новинар који је затражио интервју од Брунера. Да ли је појмљиво да одговарајуће информације, из аустријског дипломатског представништва у Дамаску, до данас нису пристигле у Беч. Или су критичари у праву, када отворено сумњају, да је по среди алиби–акција министарства намењена улепшавању имиџа?