Шекспир ће ми опростити што играм Дикенса

37. ГЕТЕБОРГ ФЕСТИВАЛ

Од нашег специјалног извештача

Гетеборг – Памтимо га као немилосрдног нацистичког официра Амона Гета у „Шиндлеровој листи” и заводника Ласла де Алмашија у „Енглеском пацијенту”, за које је био номинован за Оскара. Британски глумац Рејф Фајнс остао је упамћен и по улогама у екранизацији романа „Оркански висови” Емили Бронте или „Брижни баштован” Џона Ле Кареа. Сарађивао је са Кетрин Бигелоу у филмовима „Чудни дани” и „Катанац за бол”, а режију је учио од Ентонија Мингеле, Стивена Далдрија...

Фајнс је главна звезда 37. филмског фестивала у Гетеборгу и добитник признања „Змај” за допринос уметности филма. Интересовање шведских медија за његов боравак у Гетеборгу је велико и личило је на оно када је глумац у Србији снимао „Кориолана”, по Шекспиру. Управо то подсећање на снимање његовог редитељског дебија у Београду било је кључно за наредне редове овог интервјуа:

– Морам да дам интервју за српске медије. Ипак сам ја у Србији почео да режирам – нашалио се Фајнс на почетку нашег разговора, и додао:

– „Кориолана” не би било да није и мојих пријатеља у Београду. Несебично су ми помагали, као и све јавне службе које су биле укључене у снимање. Чујем да је у Србији снимао и Пирс Броснан и да је, као продуцент, задовољан радом. А ја сам, видите, опет режирао. 

Фајнс је поново стао иза камера и снимио драму „Невидљива жена”, о љубавној вези енглеског писца Чарлса Дикенса са младом глумицом.

Шекспир се неће љутити на вас што сте се окренули причи из живота Дикенса?

Шекспир ће ми опростити што играм Дикенса. Играо сам ја и Пушкиновог Оњегина, Волдемора Роулингове, Шлинковог Мајкла Берга у „Читачу”, Гриновог Мориса Бендрикса у „Крај једне љубавне приче”... Али у сваком од тих романа наилазио сам на Шекспиром утицај. Како другачије!

Нисам желело да снимим очекиван филм о великом писцу, какав је Дикенс, и његовом делу. Желео сам да укажем на детаље које нисмо знали о њему, а који су људски, са којима се суочавају многи од нас. У „Невидљивој жени” пратимо Дикенса када је имао 45, а био је заљубљен у глумицу Нели Тернан која је имала 18 година. Писац је тада био на врхунцу славе. Иако је он био разведен, Нели је у тој вези била несрећна, јер је морала да скрива осећања. Такав живот за њу је био неподношљив.

Шта вас је привукло овој причи? Мушко схватање женске патње? Желите да вас гледатељке заволе још више?

Желео сам да се ухватим у коштац са материјалом из истоименог романа Клер Томалин који говори о томе како да жена пронађе мир, избори се са својим демонима и чаршијским причама и задржи понос. У „Кориолану” бавио сам се дилемама лидера, човека који је на раскрсници између јачања моћи и пропасти. У „Невидљивој жени” желео сам да истражим ту невидљивост, сатераност жене у ћошак и усамљеност иако има љубав. Данас је све видљиво, чак и превише. Наши животи се развлаче по таблоидима, емисијама о шоу-бизнису, свако вам задире у приватност. А Дикенсова Нели иако је желела да изађе пред све и каже „Волим га”, то није могла. Околина нас или превише спутава или превише разоткрива. Некад се сувише тајило, а данас се све чини јавним.

Нисте желели да раскринкате Дикенса?

Није био велики заводник. Жене су га волеле, али су патиле поред њега. Био је дечак чак и кад је одрастао. А то сам, чини ми се, одбранио у филму. Па, ја имам 52 године и понекад пожелим да се играм као клинац.

Поново сте сарађивали са Кристин Скот Томас, која игра упечатљиву епизоду у вашем филму?

Нас двоје смо се одлично споразумели још у „Енглеском пацијенту”. Покојни Ентони Мингела се током снимања шалио са намада нам нису потребне његове инструкције, већ да ће само да укључи камеру и снима нас. Кристин је сјајна глумица, увек добро познаје лик који игра, користи се нестандардним глумачким средствима и када је гледате на платну питате се: како је могуће да је тако сведена, а тако комплексна?

Изгледа да је за то заслужна британска школа глуме коју сте и ви прошли?

Многи хвале ту школу глуме, али је и оспоравају. Критикују је истичући да њени глумци граде сувише хладне глумце, са чим не могу да се сложим. Без обзира којој школи глуме припадате, важно је да разумете лик који играте. Ако га не разумете како ћете да га одбраните без обзира на то да ли играте Волдемора или Дикенса. Неколико пута до сада сам радио са Ентонијем Хопкинсом и увек сам га посматрао са дивљењем. Гледајући дијапазон његове игре схватате ширину британске глуме.

Британски медији пишу да ћете у новом филму о Џејмсу Бонду тумачити лик М?

Не могу ништа да откривам о новом филму о агенту 007. Ако сте гледали „Скајфол” знате шта се десило са женском М коју је тако прецизно играла Џуди Денч.

Ако будете играли у новом Бонд филму, какав ће бити ваш, мушки М?

Ако будем играо М (смех), трудићу се да задржим оно најбоље што је Џуди Денч дала том лику, а унећу нешто што можда не очекујете.