Операцију катаракте чека 10.700 пацијената

Више од 10.700 пацијената у три установе – на очним клиникама у београдском Клиничком центру Србије (КЦС), Клиничком центру Војводине и у Крагујевцу, чека на операцију катаракте. Ову операцију у Београду раде и КБЦ „Звездара” и ВМА, као и центри у Нишу и у Шапцу, где такође постоје листе чекања. Ко нема пара да плати ову операцију код приватника, следује му чекање од најмање годину до две и по године.

Људи начичкани пред шалтерима и они који мирно седе и чекају да их прозову била јеуобичајена слика на Клиници за очне болести КЦС-а. Јефтимир Младеновић (89) је, каже, коначно дочекао свој термин за операцију катаракте заказану још пре две године и негодује, јер све лошије види. Унука са којом је стигао, објашњава да њен деда види на око са које су му скинули катаракту пре пет година. У чекаоници стрпљиво чека и Ружа Никшић (82).

– Мучим се месецима. Када сам заказивала операцију, видела сам и на лево око, а сада само на десно. Могу евентуално да „потрефим” врата. Свраб на оку је несносан – жали се Ружа, а њена ћерка објашњава да су операцију заказали још 1. октобра 2012. године. Она додаје да су имали разумевања за чекање, јер је било пуно приоритетнијих случајева, то јест људи који нису видели ни на једно око, а уосталом избора нису имали – код приватника операција много кошта.

Директор Очне клинике КЦС-а, професор др Милош Јовановић објашњава да је операцију катаракте најчешћа елективна, значи нехитна и одложива, не само у офталмологији него у целој медицини. На овој клиници на листама чекања налази се око 5.000 пацијената. Све листе се ажурирају, јер је обећано да ће Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) најзад изаћи са обједињеним листама чекања за све операције и интервенције.

– Катаракта је замућење сочива. Ова интервенција је потребна великом броју људи, јер смо све старија нација, а далеко најчешћа врста је такозвана сенилна катаракта која се појављује у каснијим годинама живота, после 65. године – наводи др Јовановић.

Многи ову операцију сматрају једноставном, па им није јасно због чега се на њу чека толико дуго.

– То је једна од врло сложених операција код које се око отвара, а потребно је и припремити пацијента. Операције катаракте се, ипак, не завршава за 10 минута – каже др Јовановић.

Док екипа „Политике” разговара са директором очне клинике, стиже пацијенткиња из унутрашњости, која једно око нема, а на другом оку има тако одмаклу катаракту да разликује само светло од таме. Лекари доносе одлуку о хитном пријему и операцији мимо листе чекања.

– Ова операција се може одлагати, јер губитак вида је постепен, а катаракта не боли и не доводи до црвенила ока. То је разлог што пацијенти некад и сами чекају са операцијом. Постоје јасни критеријуми за одређивање термина када је потребно урадити операцију. При операцији катаракте могу настати озбиљне компликације. Када пацијент има вид само на једном оку и види да се креће по кући, али има и 84. године, поставља се питање уласка у ризик операције – објашњава наш саговорник.

Очни лекари из КЦ „Крагујевац” својски су се потрудили да смање притисак на КЦС. Професор др Сунчица Срећковић, директорка Клинике за офталмологију КЦ „Крагујевац”, износи податке да је крајем 2012. године, овде на операцију катаркте чекало 2.300 пацијената, а тренутно на листи чекања налазе се 1.488 особа.

– Четворо офталмолога је прошле године урадило 951 операцију. Уколико изузмемо приоритетну групу пацијената, којима се операција катаракте ради у року од 30 дана и настојање наших офталмолога да повећају број операција у 2014. години, последњи пријављени за операцију катаракте би требало да буде оперисан у року од годину дана – каже докторка Срећковић.

На очној клинци КЦВ у Новом Саду тренутно на операцију катаркте чека око 4.200 особа, од чега 2.900 за прву операцију на првом оку и 1.100 за операцију на другом. Мањи број оперисаних од планираног објашњавају застојем у снабдевању сочивима и додатним материјалом.