Тајна "Добре земље"
Недавно, непозната жена понудила је једној аукцијској кући у Филаделфији рукопис романа "Добра земља" америчке списатељице Перл Бак (26. јун 1892 – март 1973). У кутији, украшеној кинеским цртежима, била су и писма Елинор Рузвелт и Харија Трумана. Убрзо је у Америчком федералном истражном бироу (ФБИ) зазвонио телефон. Агентима (неки стварни Молдер и Скали) није било тешко да утврде да је реч о рукопису који је нестао пре више од 40 година са имања Перл Бак у Филаделфији.
Против непознате трговкиње није подигнута оптужница, али измакла јој је лака зарада од 150 хиљада долара, колико су федералне власти процениле вредност дела. Перл Бак је до своје смрти 1973. веровала да је "Добра земља" украдена. Роман о животу Ванг Лунга, кинеског ратара који постаје велики господин, америчка списатељица је написала 1931. године и за њега добила Пулицерову награду годину дана касније. Многи сматрају да је ово признање утицало да јој се додели Нобелова награда за књижевност 1938, када постаје прва америчка ауторка на листи нобеловаца.
Живот Перл Бак није био ништа мање узбудљив од њених романа. Рођена је 1892. године у Западној Вирџинији у Америци. Имала је свега пет месеци када је родитељи, презвитеријански мисионари, одводе у Кину. Кинески је научила пре него енглески. Њена амбициозна мајка, у жељи да девојчица упозна обе културе, пре подне је плаћала кинеског учитеља, а поподне је кћерку подучавала енглеском. Тек са 15 година, Перл Бак похађа школу у Шангају. Касније је стицала образовање у Европи и Америци и била предавач на многобројним универзитетима. У Кини је провела највећи део живота, више од 40 година, и поред честог прогона странаца, због чега је њена породица била принуђена да бежи и скрива се. Тамо се и удала за Џона Лосинга Бака, професора Универзитета на којем је и сама предавала, чије је презиме задржала и после развода 1935. Годину дана раније, напустила је Кину и преселила се у Пенсилванију.
Нико није више од Перл Бак писао о далекој, и остатку света готово непознатој, Кини. Мислећи на кинеском, преводећи на енглески, створила је скоро 150 романа, драма, есеја, прича за децу и одрасле, поезију. Још вруће од штампарских машина, све њене књиге су постајале бестселери. Лако је погодити шта их повезује: Кина.
Ипак, кинеске власти нису подржале свог највећег амбасадора. После победе комуниста у Кини 1949, нагло су захладнели односи између Америке и азијске силе. У немом политичком обрачуну жртва је била уметница. Забрањено јој је да дође у земљу која је од ње створила писца, и у којој су гробови њених родитеља, браће и сестара. До пред саму смрт покушавала је да добије дозволу да посети Кину. Сваки пут је одбијена.
Тек крајем осамдесетих, отварањем Кине према свету, власти су признале да дела Перл Бак имају и комерцијалну и литерарну вредност. Опет су Кинези имали користи од, тада већ покојне, списатељице. Туристи су похрлили да виде куће у којима је живела и улице којима су шетале њене мудре јунакиње попут Олан или Дуњиног цвета. Перл Бак није доживела да јој нова Кина ода признање и захвалност.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


