Куда иде спољна политика Немачке?

Берлин – И пре излагања Франк-Валтера Штајнмајера у немачком парламенту, канцеларка Ангела Меркел је наговештавала правац којим би немачка дипломатија убудуће морала да иде.

„Немачка мора да преузме већу одговорност у Европи и свету.” Уколико се то не догоди, „нанећемо штету и себи, нашим вредностима, али и нашим партнерима – политички и економски”, упозорила је председница немачке владе.

Након низа година „суздржане политике”, Меркелова спољној политици придаје другачију и већу тежину, стоји у анализи радија Дојче веле. Канцеларка је говорећи о значају немачке спољне и безбедносне политике наговестила и потребу за „умрежавањем војних и цивилних средстава”.

Тиме је шефица владе у домену одбране потврдила курс министарке Урсуле фон дер Лајен, која је до пре неколико дана у интервјуима за разне медије говорила о додатном ангажовању Немачке у превазилажењу два сукоба на афричком континенту. Конкретно: мисија у Малију биће појачана, а може се очекивати и већа подршка Француској – у мисији у централној Африци.

У обраћању Бундестагу Штајнмајер није имао у виду Африку, али је његово излагање указивало на заједнички спољнополитички курс са канцеларком Меркел. Свет се последњих година „знатно променио”, поручио је министар и заложио за активнију спољну политику Немачке. Више криза све је ближе њеним границама, навео је он и образложио како ће „политика чињења и нечињења” увек бити на дневном реду.

Европа је „потпуно усредсређена на себе, што је у борби против кризе било неопходно”. Ипак, не би требало изгубити из вида шта се ван њених граница дешава, истиче шеф немачке дипломатије.

Штајнмајер је већ био на функцији министра спољних послова од 2005. до 2009, у првом кабинету Ангеле Меркел. Њему је добро познато где су кризна жаришта у свету.

Говорећи о курсу немачке дипломатије у наредном периоду, он је указао на могућу „драматичну ескалацију” на Блиском истоку и у арапском свету. У Украјини је, како је навео, поново постало немирно, иако су многи веровали да тако нешто у Европи више није могуће. Ипак, Штајнмајеров програм усредсређен је на далеки Авганистан, за који је рекао да не сме поново да доживи сценарио из 2001. Ни проблеме у источној Азији не би требало заборавити – пре свега спор Кине и Јапана, који само наизглед делује као решив дипломатски сукоб око острва. Постоји опасност да би тај спор могао да прерасте у нешто више од тога, упозорио је Штајнмајер.

Шеф немачке дипломатије је свој став и програм оправдавао и освртом на тзв. европске реалности. Јер, Немачка је највећа, најмногољуднија и привредно најјача земља у Европи.

„Ако бисмо остали по страни, сукоби не би били решени, јер би изостали поуздани предлози.” Због тога је било важно залагање Берлина за уништавање хемијског оружја у Сирији. „Бомбе би биле погрешан пут и далеко веће удаљавање од политичких решења”, рекао је Штајнмајер. Сирија је добар пример за политику војне суздржаности, која се не сме тумачити као политика држања по страни.

Левица остаје при свом добро познатом ставу о мисијама немачке војске у иностранству. Оне су за најјаче опозиционо крило у Бундестагу неприхватљиве.

„Бундесвер не сме бити инструмент спољне политике”, поручио је Волфганг Герке, који је у Левици задужен за спољнополитичка питања и додао: „Све војне операције морају бити окончане.”

Ни Фритхјоф Шмит, посланик Зелених, није рекао ништа позитивно о спољнополитичком ставу Немачке који заговара нова влада. Он је у питање довео коалициони споразум партија ЦДУ–ЦСУ–СПД, наводећи да су у том документу завршила „неповезива правила”.

Како је могуће да влада Немачке жели да дигне руке од нуклеарне енергије, а да у исто време заговара модернизацију атомског оружја НАТО. То су двоструки аршини, упозорава Шмит. Мноштво критика опозиција је изнела и на рачун употребе беспилотних летелица.

Колико ће нова немачка влада бити истрајна у намери да активније учествује у решавању сукоба у свету, зависи од многобројних фактора, а не само од решености и добре воље. Једно је сигурно, Штајнмајер призива промену спољнополитичког курса, а као искусан дипломата има велике шансе да барем нешто од најављеног спроведе у дело.