Универзал банка остала без дозволе за рад

Универзал банка престала је да ради након што јој је јуче Народна банка Србије одузела дозволу за рад и именовала Агенцију за осигурање депозита за администратора. То је још једна, четврта домаћа банка по реду за релативно кратко време, после Привредне банке Београд, Развојне банке Војводине и Агробанке, која није могла да опстане на тржишту.

НБС је саопштила да је утврђено да се у претходном периоду финансијско стање те банке знатно погоршало, те да је банка доспела у стање критичне поткапитализованости (да има мање од обавезних десет милиона евра оснивачког капитала) и да су јој угрожени ликвидност и континуитет пословања.

„Имајући у виду да су се стекли услови за одузимање дозволе за рад, у складу са Законом о банкама, НБС је у циљу заштите интереса депонената и очувања стабилности финансијског система донела наведену одлуку. Извршни одбор је констатовао да су одузимању дозволе претходиле активности које су у дужем периоду биле усмерене на то да банка усклади своје пословање са одредбама Закона о банкама у делу који се односи на капитал и показатеље пословања. Агенција за осигурање депозита ће током следеће недеље предузети све активности из своје надлежности у циљу исплате осигураних депозита у складу са Законом о осигурању депозита”, саопштила је јуче централна банка.

Већ неко време је познато да ова банка има проблема са капиталом. То се уосталом види и по томе што је тржишна вредност њених акција на Београдској берзи мања од три милиона евра. Челници банке су у јавности говорили да су многобројни инвеститори заинтересовани за њену докапитализацију за коју је потребно 20 милиона евра. Као један од потенцијалних улагача помињала се црногорска Атлас група Душка Кнежевића која већ има око пет одсто капитала, али се то очигледно изјаловило.

Иначе, у Универзал банци, према подацима са Централног регистра хартија од вредности, нема деоничара који има више од пет одсто акција. Највећи акционар је Небојша Дивљан, некадашњи директор „Делта Ђенерали осигурања”, ту су и фирме „Фармаком”, „Беохемија”, „Алфаплам”, АИК банка.

И ову банку су потопили лоши зајмови. Каква ће јој бити даља судбина неизвесно је. У јавности су се појавиле информације да би и њен проблем могао да се реши пребацивањем евентуалног здравог дела у Банку Поштанску штедионицу по моделу престанка рада Агробанке, Развојне банке Војводине и Привредне банке Београд. У ова три случаја држава је гарантовала и за осигуране депозите до 50.000 евра, као што то закон налаже, и за неосигуране.