Динарски кредити исплативији

У последње време се веома често поставља питање – да ли је боље узимати индексиране кредите, и уколико се грађани одлуче за ту опцију, да ли да узимају оне индексиране у еврима или швајцарцима, или је боље узимати зајмове у домаћој валути. Ризици задуживања у било којој страној валути су исти. Први ризик код индексираних кредита, било у еврима, било у швајцарцима, јесте курсни ризик. Док не уђемо у Европску унију, односно у еврозону, нама ће месечне зараде бити исплаћиване у динарима, а свака друга врста задуживања ће носити курсни ризик, саветује Иван Радојчић, члан Извршног одбора Уникредит банке.

Курсни ризик је, заправо, немогућност предвиђања вредности динара изражена у страној валути. Курсни ризик корисник кредита преузима уколико се задужи у било којој страној валути.

Ево на пример, рата у вредности од 100 евра, прошле године је износила 8.800 динара, а данас је 8.000 динара. Да ли је било ко од нас у могућности да тврди колико ће 100 евра вредети динара следеће године у децембру месецу? То може да буде 5.000, али и 15.000 динара. Управо та немогућност предвиђања вредности евра или швајцарског франка у одређеном временском периоду, у случају задуживања, назива се курсни ризик.

Међутим, уколико грађани узму динарски кредит, њихова месечна рата ће увек бити иста, и првог и последњег дана периода отплате. Други потенцијални ризик, са аспекта клијента, јесте немогућност предвиђања висине каматних стопа за евро, "швајцарац" или динар у одређеном периоду, пошто се камата на ове валуте може кретати и горе и доле. Према нашим искуствима у последњих годину дана, једино су драстично падале каматне стопе за динаре. Почетком прошле године референтна каматна стопа је износила 25 одсто, а данас је 9,5 одсто.

Сведоци смо да је у претходном периоду дошло до знатног раста каматне стопе за швајцарски франак, такозвани ЦХФ ЛИБОР, али исто тако и до раста каматне стопе за евро, то јест ЕУРИБОР-а. Са друге стране, Уникредит банка је пре неколико недеља изједначила каматне стопе за динарске кредите и кредите индексиране у еврима. Уколико се вратимо годину дана уназад, приметићемо да су динарски кредити били веома ретки, а да не помињемо каматне стопе које су биле преко  40 одсто на годишњем нивоу.

Међутим, ситуација се за само годину дана изразито променила. Захваљујући мерама НБС која је успела да обузда инфлацију, а самим тим и ојача националну валуту, банке су сада у могућности да понуде много јефтиније динарске кредите. Тако су данас номиналне каматне стопе за кеш кредите и у еврима и у динарима 13 одсто на годишњем нивоу, а поред тога и рокови отплате су до шест година, без обзира на то да ли се ради о индексираним или динарским кредитима. Са друге стране, ради се о чистим динарским кредитима који нису везани ни за раст цена на мало, ни за кретање курса нити за било какве друге коефицијенте. То значи да уколико клијент узме 100.000 динара, он ће банци као главницу вратити тих 100.000 динара уз припадајућу камату. Тај исти клијент ће, према свом ануитетном плану, сваког месеца враћати 3.000 динара, и то ће увек бити 3.000 динара, без обзира на то колико евра тог дана може да купи за тај новац.