Зашто преци нису били алергични на храну

Свака три минута једна особа у САД заврши у хитној помоћи због алергијске реакције на храну, упозорава познати амерички нутрициониста др Даг Инголдсбај.

Истражујући разлоге због којих наши преци нису имали алергију на храну и због којих се у свим развијеним земљама бележи пораст броја особа које су постале интолерантне на различите врсте намирница, он је дошао до закључка да је генетски модификована и храна богата адитивима главни кривац за „епидемију” алергије на храну.

„Храна коју су конзуимирали наши преци стизала је у продавнице директно са фарми, била је свежа и није имала конзервансе, хормоне, антибиотике и емулгаторе. Наши преци су кували код куће и користили традиционалне методе спремања хране, за кување су користили целу животињу, а коске нису бацали већ су их користили за спремање супе. Осим тога, нису држали рестриктивне дијете, нису бројали калорије и ниједну врсту намирница нису искључивали из исхране. Јели су онда када су имали потребу за храном и нису грицкали између оброка. Уз то, јели су искључиво сезонску храну – нису конзумирали јагоде у фебруару, ни лубенице у децембру, а на трпезу су износили воће и поврће које је сазревало тог месеца. У ресторан су одлазили само у специјалним приликама, а никада нису конзумирали индустријски спреману храну. И још нешто – велики део времена проводили су у активностима на свежем ваздуху, а у кућу су улазили кад је време за спавање”, закључио је др Инголдсбај. 

Др Јелена Гудељ-Ракић, специјалиста исхране на Институту за заштиту здравља „Др Милан Јовановић Батут”, није изненађена резултатима овог истраживања. Она напомиње да у нашој земљи нису рађене студије које би говориле о порасту броја деце која имају алергије на храну или интолеранцију на одређену врсту намирница, али констатује да деца у исхрани све више користе индустријски произведену храну која садржи различите адитиве, супротно препорукама педијатра да се они не користе до треће године живота.

– Адитиви су супстанце које се додају храни ради побољшања укуса, мириса и дужине трајања – ту спадају зачини, боје, ароме, конзерванси, вештачки заслађивачи... Нажалост, велики број мале деце једе индустријски произведене кашице и папице које садрже мноштво конзерванса, а неретко виђам и бебе у колицима које једу грицкалице које садрже и кикирики – један од најпознатијих алергена. А када порасту и крену у школу, велики број малишана купује ужину у пекарама и то најчешће лиснато тесто и намирнице које имају малу нутритивну вредност – каже др Јелена Гудељ-Ракић.

Савремене мајке на породичну трпезу све чешће износе (полу)готове производе и вансезонско намирнице, као што је, примера ради, парадајз у јануару. Већина њих не зна да се лимун и поморанџа након брања потапају у различите хемијске растворе који продужавају свеж изглед производа, а потом замрзавају да би могли да издрже прекоокеански транспорт у хладњачама.

Банане се беру док су зелене, то јест незреле и чувају у хладњачама за време транспорта до одредишта и често се дешава да сазру баш у самопослузи.

– Нажалост, ми неупоредиво чешће једемо храну која не расте на нашем поднебљу и која се недељама и месецима транспортује у хладњачама пре него што стигне у наше продавнице, уместо јабука, шљива и грожђа који расту на нашем поднебљу.

Иако је у последњих пола века значајно порастао број људи који се баве спортом, подаци говоре да су људи пре 50 година били неупоредиво више физички активни. Физичка активност није синоним за теретану два пута недељно, већ за шетњу по свежем ваздуху, рад у башти, прање кола, брзо ходање, шетњу пса...

Девет од десет људи иде превозом, не пење се степеницама и не издвоје чак ни десет минута слободног времена у току дана да прошета по свежем ваздуху – указује др Јелена Гудељ-Ракић.

По њеним речима, савремена наука је доказала да су узроци алергије на храну најчешће генетске природе, а искуство педијатара говори да се код беба које имају такозвану атопијску конституцију, то јест алергију на различите ствари у окружењу – почев од прашине, гриња, животињске длаке, различите детерџенте или сапуне и корове – чешће развија и алергија на храну.

– Педијатри саветују да се деца између четвртог и шестог месеца упознају са новим укусима, а то значи да се детету понуди да проба кашичицу, две немлечне хране, како би почело да се навикава на нове укусе, мирисе и кашасту храну. Овакав начин увођења нових намирница у исхрану одојчета представља најбољу превенцију за настанак алергије на храну – каже др Јелена Гудељ-Ракић.