Систем "две зелене стрелице"

Већина земаља има разрађен модел за уклањање амбалажног отпада. Ми смо у тој области тек на почетку. У Србији се користи мање од 20 килограма пластике по становнику, а у развијеним земљама од 100 до 150 килограма. Агенција за рециклажу има у регистру сакупљача више од 200 предузећа која сакупљају отпад који је неки вид секундарне сировине. Код нас се традиционално сакупљају папир, метал, а третирање пластичне амбалаже у већем обиму тек предстоји.

Тек треба да усвојимо законске прописе који ће бити у складу са европским стандардима, будући да је за прикључење Европској унији потребно прилагодити законодавство и у области регулисања амбалаже индустријских производа и амбалажног отпада.

Др Иванка Поповић, декан Технолошко-металуршког факултета у Београду, сматра да Србија треба да нађе модел управљања амбалажним отпадом који одговара њеним условима, а не само да копира решења других држава.

У свету постоје разни модели који дефинишу различите приступе сакупљању амбалажног отпада. На пример, у Румунији се показао нарочито стимулативан откуп сакупљеног амбалажног ПЕТ отпада. Немачка је најпре имала систем кауције ПЕТ амбалаже, па га је касније укинула, па поново увела. Под претпоставком да узмемо кауцију као модел, онда се поставља питање да ли смо довољно ефикасни да подржимо тај систем, који је најкомотнији за потрошаче. Модел депозита је у скандинавским земљама изузетно развијен и успешан.

Поповић сматра да је комбиновани систем право решење за наше садашње услове. Значи, добровољан систем одлагања уз комерцијални део који иде преко сакупљачких центара, уз постојање и депозитног система.

– Економски је неодрживо одлагати целокупни амбалажни отпад на депоније. У оној мери колико је то у нашим условима могуће, треба га искористити, кроз рециклажу која је, опште узевши, технолошки могућ и економски исплатив процес. Да би рециклирање било исплативо потребан је ефикасан систем управљања амбалажним отпадом – каже наша саговорница.

Контејнери за одлагање пластичног отпада постављени су у Београду и неким другим градовима, али то је тек почетак. Београд има седам рециклажних дворишта где грађани могу да одложе папир, пластичну амбалажу и томе слично. Прикупљање у контејнерима је добровољно, грађани одлажу пластичну амбалажу, а локална заједница може да заради продајом сакупљене секундарне сировине.

Тржиште југоисточне Азије је врло активно и спремно да откупи сву отпадну ПЕТ амбалажу и да је користи за текстилну индустрију, за вештачка влакна. То је углавном судбина ПЕТ амбалаже која се код нас сакупи. Друга могућност је њена делимична прерада у друге производе. У Србију се увози више од 40.000 тона ПЕТ амбалаже годишње и за сада је тај отпадни материјал практично неискоришћен као секундарна сировина.

"Агенција за рециклажу Републике Србије је финансирала три пројекта која је реализовао Технолошко-металуршки факултет, у вези са могућношћу рециклаже ПЕТ амбалаже. У следеће две године очекујем повећану активност у овој области. Мислим да ће околности наметнути и убрзано доношење законске регулативе", уверена је Поповић.

У Европи је раширен систем "зелене тачке". Овај комерцијални систем има уређене односе са клијентима којим се обезбеђује да се производи са "зеленом тачком" поново искористе као секундарне сировине. "Зелена тачка" је етикета са две зелене стрелице које се сусрећу и којом се гарантује да ће тај производ ући у рециклажни систем. Тиме се произвођач обавезује да рециклира амбалажу у којој нуди своје производе.