Неизбежан пораз у Словачкој

Наша женска тениска репрезентација се враћа у Прву групу Евроафричке зоне Купа федерације, где јој место није, а Словакиње ће се догодине надметати у Другој светској групи. То је исход доигравања за виши степен такмичења у којем је Србија поражена у Кошицама с 4:1. После прва два меча, прекјуче, било је 1:1. Такав резултат се и очекивао и улио би велику наду и мотив нашој селекцији да прва оствари три неопходне победе да није остала без највеће узданице Јелене Јанковић.

С грчевима који су почели да је немилосрдно хватају у финишу прекјучерашње друге утакмице, с болним гримасама на њеном лицу, са сузама које су надјачале битку са страховитим боловима, уопште с јасно видљивим траговима премора, ишчилиле су све шансе Србије, иако се Јанковићева после велике драме вратила на игралиште, освојила још два поена за победу над Домиником Цибулковом (7:5, 1:6, 9:7) и за изједначење у сусрету у "Стил арени".

Било је потпуно јасно да после утакмице од три и по часа наш први "рекет" не може преко ноћи да врати свежину и обнови снагу за дерби у окршају две репрезентације, дуел с најбољом домаћом играчицом Данијелом Хантуховом (12. на светској ранг-листи). Бесмислено је било рескирати с Јанковићевом јер таквим ризиком не би био створен капитал већ само штета с можда далекосежним последицама. Наша тенисерка, исцрпљена многобројним, чак и неким беспотребним мечевима у досадашњем делу сезоне, није могла да се упушта у још једну борбу са собом самом. Најлогичнија, најпаметнија и најљудскија могућа одлука селектора Дејана Вранеша је била да искористи право да уочи мечева другог дана изврши промене. У ватру је бацио играчице које немају искуство у репрезентацији, а на великој светској сцени да и не говоримо, свестан малих изгледа за подвиг.

Хантуховој је на мегдан изишла 20-годишња Војислава Лукић. Изгубила је са 6:0, 6:2, а меч је трајао готово исто толико кратко као када је најјачи словачки адут прекјуче победио Ану Тимотић са 6:1, 6:2. Лукићева, 214. на ранг-листи, одупрела се колико је могла, показујући с неколико лепих, школских потеза зашто је пре неколико година била један од наших највећих талената, али и да заслужује боље место у светском поретку. Ипак, поклекла је у свом највећем мечу до сада. Довољно је само навести да још није играла на турнирима ВТА, а да се само једном, недавно у Истанбулу, огледала у квалификацијама. Лак залогај за Хантухову.

Међутим, пажња нашег табора у тој утакмици више је била усмерена на здравље Лукићеве него на њену игру. На самом почетку меча њој је позлило, вероватно због велике спарине у дворани, па је, једва се дотетуравши до столице, накратко остала без свести. Тај призор је био још мучнији него када je драму проживљавала Јанковићева.

Осамнаестогодишња Цибулкова (76), јунак своје екипе упркос поразу против наше најбоље играчице, опоравила се за следеће искушење, али јој се уместо Тимотићеве супротставила Ана Јовановић (507) која је позвана малте не у последњи час, после одлуке Ане Ивановић да не игра због повреде лигамената колена још на Вимблдону. Јовановићева је изгубила са 6:4, 6:2, али је оставила солидан утисак. Једноставно, Цибулкова је и против Јанковићеве показала да је поуздани ослонац Словачке на такозваној другој табли.

У последњем, петом мечу, који није имао такмичарску драж, успешнији је био домаћи пар. Јана Јурицова и Јанета Хусарова, која је у светском врху у дублу, савладале су Тимотићеву и Јовановићеву са 6:4, 6:2.