Нова бројила не би смањила рачуне

Александар Обрадовић, в. д. директора Електропривреде Србије, изјавио је приликом недавне посете Београдској дистрибуцији „да су наша бројила примитивна и да се с новим паметним струјомерима оволике грешке у очитавању потрошње електричне енергије сигурно не би догађале”.

Они који верују у искрене намере првог човека ЕПС-а, могли су ову изјаву схватити као последњи позив да се крене у овај велики посао вредан 40 милиона евра, док други с правом питају – зашто све већ није готово и ко кочи замену застарелих бројила због којих ЕПС годишње, како се чуло на недавном округлом столу о бројилима, губи 25 милиона евра?

Једино што је за сада извесно јесте да је крајем децембра 2012. године расписан тендер за нова бројила, али да је због жалби појединих произвођача Комисији за заштиту права понуђача све обустављено до краја децембра 2013. када је тендер отворен. Још се чека именовање најбољег понуђача.

Слободан Ружић, доктор електротехничких наука, слаже се да су домаћа бројила примитивна.

– Јавност, међутим, мора да зна да је основна сврха постављања нових, „паметних” бројила смањење крађе струје и нелегалних прикључака на мрежу, каже Ружић.

ЕПС годишње по овом основу изгуби око пет одсто укупне енергије, каже он и додаје да би с новим бројилима сигурно било мање грешака у очитавању, јер се то сада ради на најпримитивнији начин.

– Са садашњим начином очитавања, где се оловком на терену уписује потрошња, или очитавачи то ураде одокативно, након чега уписане податке предају централи која их уноси и компјутер и опет отвара простор да се грешке направе, мора да се мења, објашњава Ружић.

Потрошачи морају да знају, категоричан је наш саговорник да са старим бројилима не трпе никакве штете. Стара бројила потрошачима, како се то најчешће мисли и говори, неће показивати већу потрошњу струје. Све мане старих бројила иду на штету ЕПС-а, а не грађана.

Извор „Политике” упућен у целу проблематику, каже, да замену дотрајалих бројила ЕПС-а коче разни лобији, корупција, лоше написани тендери и рупе у Закону о јавним набавкама.

Дејан Трифуновић, помоћник министра енергетике, објаснио је да баждарење бројила касни, што кошта државу 25 милиона евра. Истовремено чак 97 одсто кредита ЕБРД-а за набавку нових бројила од 40 милиона евра из 2010. године није реализовано.

На последњем тендеру ЕПС-а, из децембра прошле године, неке од замерки су исправљене, па се сада уређаји могу набавити од више различитих произвођача, што раније није био случај, али ни то није довело до ефикасније набавке, што указује да постоји још пуно нерешених препрека.  

Животије Јовановић, заменик генералног директора ЕПС-а, истакао је на округлом столу о струјомерима да ЕПС губи два одсто енергије на 1,8 до два милиона бројила које треба заменити, поправити или баждарити.
– Увођење паметних бројила је дуг процес који може трајати десет година, а за који су потребна и знатна средства. Одговор на питање, зашто нисмо набавили бројила, веома је једноставан – зато што тендери не пролазе. Трговци и неки произвођачи нам загорчавају живот, жале се код сваког тендера и отежу га у недоглед, а нови Закон о јавним набавкама нам није донео ефикасност, поручио је Јовановић.

Наставак отварања тржишта електричне енергије доноси ЕПС-у нове проблеме. Прави ће настати када потрошачи буду могли да набављају струју од више различитих снабдевача, за шта ће морати да постоје уређаји са сатним вредностима.

Модернизација мерних уређаја за потрошњу електричне енергије – застарелих механичких бројила у систему ЕПС траје од 2004. године. Да је посао урађен до сада ЕПС би, смањењем губитака, већповратио новац уложен за замену старих бројила. Досада је, какосазнајемо, купљено око десетак одсто од 3,3 милиона ових уређаја.

У Србији има 3,4 милиона домаћинстава, а једно бројило кошта од 100 до 150 евра. Са уградњом трошак је око 500 милиона евра. Ако би се уз помоћ нових бројила губици смањили за четири до пет одсто, та инвестиција могла би да се исплати за пет, шест година, што значи  годишњу уштеду око 100 милиона евра.Рачунице ЕПС-а из 2004. баратале су са уштедом од 720 милиона киловат-часова што је по цени од око пет евроценти по киловат-часу скоро 40 милиона евра годишње.