Хероинскa „епидемија” у САД

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Док су умирања анонимних зависника само статистика, фатално предозирање филмске звезде „оскаровца” Филипа Симора Хофмaна (46) повод је за констатацију да је он колико жртва личних слабости, толико и нове хероинске епидемије која погађа САД.

Број корисника хероина, најпотентније дроге, износи се поводом трагедије талентованог глумца на врхунцу креативне снаге, овде је за пед година порастао за 80 одсто: са 373.000 у 2007, на 669.000 у 2012, последњој за коју су комплетирана истраживања федералне Агенције за ментално здравље и злоупотребу супстанци.

Према истом извору, број годишњих предозирања је такође у драматичном успону: у првој деценији овог века број жртава порастао је за 55 одсто.

Главним изазивачем нове хероинске епидемије сматра се све краћи пут „од пилуле до игле”. Нови овисници почињу са синтетичким опијатима који се налазе у лековима за умањивање болова, а пошто је систем за сузбијање прибављања ових пилула на рецепт постао веома ефикасан, корисници се окрећу „класици”: уличном хероину.

Између осталог и зато што је не само доступан, него и јефтин. У Њујорку једна доза данас, како се износе медији, може да се набави за само шест долара, јефтиније од боце најобичнијег вина, што објашњава и чињеницу да је у Хомфановом стану пронађено чак педесетак оваквих „пакетића”.

Њујорк, у чијој је уметничкој четврти Гринвич вилиџ становао преминули глумац, одвајкада је хероинска престоница САД, али представник за штампу ДЕА, агенције за борбу против наркотика, подсетио је овим поводом „да хероин не зна за географске и демографске границе”.

Некада само „хоби” у урбаним центрима, данас подједнако погађа и предграђа, али и рурална подручја. Вермонт, једна од најмањих држава САД (626.000 становника), суочен је са истинском хероинском кризом, а проблем постаје све већи и у сеоским подручјима Кентакија.

Из ДЕА упозоравају да данашњи хероински талас умногоме подсећа на онај из седамдесетих, мада има и суштинских разлика. Нови клијенти нарко-дилера су све млађи и боље стојећи, дрога не мора више да се купује у мрачним сокацима и на ћошковима (развијене су мреже кућне доставе за оне који то себи могу да приуште), али је главни проблем остао: купац не зна шта купује.

Хероин може да буде чист (што је ретко), с тим, што је чистији – то је и убиственији. Правило је да међутим да се „скраћује” додавањем нешкодљиве соде бикарбоне, али у последње време и појачава са „фентанилом”, синтетичким опијатом који је фармацеутска индустрија наменила умањивању болова болесника у поодмаклој фази рака.

Због тога зависници не могу унапред да одмере колико могу да поднесу, чиме повећавају ризик од предозирања. Ово је објашњење за недавне таласе хероинских смрти: 22 жртве у околини Питсбурга, 37 (од септембра) у Мериленду и 91 у Вирџинији (у првих девет месеци 2012).

Што се тиче географског порекла, у све већој мери хероин овде стиже из Мексика, судећи по великом повећању броја заплена на јужној америчкој граници (232 одсто између 2008. и 2012, према подацима ДЕА). Главни извор хероинске сировине (опијума) међутим јесу поља мака на југу Авганистана, чије уништавање није више приоритет америчких окупационих снага, сада заузетих припремама за повлачење.

Смрт Филипа Симора Хофмана, чијим се великим улогама управо одаје пошта, повод је и за поновно објашњавање фаталне привлачности ове дроге. Њено убризгавање директно у вену најкраћи је пут до психотичких „висина”: блаженство које доноси је кратко, али снажно, објашњено је у недавној документарној емисији јавног ТВ сервиса Пи-Би-Ес. Зависници говоре о изузетно дубоком осећају задовољства, стању у којем им се чини да су им све жеље испуњене, осећају дистанце од овога света...

То може да потраје четири до пет сати. А онда се треба убости поново. И тако све до неизбежног краја... Хероинска смрт је иначе болна агонија: превише дроге у крвотоку блокира урођени рефлекс за дисање, а кад се искључе плућа, угаси се и срце.