Специјалне везе поделиле посланике

Посланици Народне скупштине Србије расправљали су јуче о владином Предлогу закона о потврђивању Споразума о успостављању специјалних паралелних односа између Србије и Републике Српске, а дебату су искористили за међусобне оптужбе, надметање у патриотизму и за причу о Космету. Парламент на овом заседању треба да расправља о још четири међудржавна уговора.

Образлажући Предлог закона, Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу, подсетио је да је овакав споразум постојао и раније, али да је лане потписан нови, јер је Србија у међувремену постала независна држава. Марковић је навео да је претходни споразум дао позитивне резултате у свим областима сарадње и допринео учвршћивању односа са Републиком Српском, али и са Босном и Херцеговином у целини. Марковић је детаљно говорио о свим резултатима сарадње у области привреде, образовања, културе, спорта.

У дебати у којој су углавном учествовали опозиционари изнете су бројне примедбе, од оних на садржину споразума, до тога зашто је уопште потписан.

Констатујући да потписника Споразума нема у скупштинској сали, Томислав Николић, шеф посланичке групе СРС-а, казао је да изгледа "као да се они стиде овог споразума, јер није по укусу моћника којима сваки дан полажу рачуне, али им предизборна кампања налаже да га имају". Николић је рекао да је основ политичког деловања СРС-а то да је Република Српска српска држава и да ће "једнога дана, она заједно са, ако бог да, Црном Гором, Републиком Српском крајином и Србијом чинити једну државу на Балкану". Он је рекао да никада не би замерио на сарадњи са Републиком Српском, подсетио да је таквих споразума било и пре 2000. године, али је питао зашто је из споразума избачен део о "сарадњи у области одбране на потпуно транспарентан начин". "Шта ће нам споразум о одбрани са националном гардом Охаја, а немамо га са Републиком Српском", додао је Николић и оптужио власт да је уопште не интересује што "Републику Српску стално урушавају, иако је Србија гарант Дејтонског споразума, само је интересује да тамо пласира амерички капитал преко наших фирми". Према његовим речима, "онај ко има добре односе са Републиком Српском не може имати добре односе са Федерацијом БиХ".

Према речима Чедомира Јовановића, лидера ЛДП-а, "споразум је политичка манипулација". И Јовановић је замерио што нема председника и премијера Србије, који су споразум потписали да говоре о њему.  "Гласање за овај споразум је гласање за ону врсту политике која злоупотребљава трагедију Републике Српске и БиХ и која покушава да се одржи у животу манипулисањем најелементарнијим националним интересима", рекао је Јовановић.

Констатујући да је "Република Српска прва српска држава преко Дрине", Ивица Дачић, лидер СПС-а, казао је да се, у овом тренутку, ради на ревизији Дејтонског споразума, да се гуши Република Српска и ради на стварању унитарне БиХ, а, с друге стране, "сведоци смо покушаја распарчавања Србије". Дачић је рекао да наша држава мора одлучно да стане у одбрану Срба преко Дрине.

Ненад Чанак, лидер ЛСВ-а, оценио је да, потписивањем овог споразума, долазимо у позицију да Србија третира Републику Српску и Федерацију БиХ као две одвојене државе и питао како би "ова скупштина реаговала кад би, рецимо, Албанија направила овакав споразум са Косовом?". Према Чанковим речима, "посматрање РС као државе легитимише етнички принцип формирања државе и говори да се, ако се ово настави, припрема подела Косова како би се на северу направила нека српска покрајина". Чанак сматра да би последица овог споразума могла бити легитимизација независности Космета.

Према оцени Милоша Алигрудића, шефа посланичке групе ДСС–НС, споразум је у најбољем државном интересу Србије, али и у интересу Републике Српске с обзиром на тенденције да се укину ентитети Босне и Херцеговине, какви су успостављени Дејтонским споразумом. Алигрудић је казао да РС и Космет не могу бити исто третирани, јер су Срби конститутиван народ у БиХ, а Албанци национална мањина у Србији, "према томе, РС и Федерација БиХ су ентитети, а положај КиМ је део унутрашњег правног поретка Србије и никог више". Према Алигрудићевим речима, "ако се једнога дана пређе линија међународног права, најмање што може да се каже јесте да нико од званичника или политичара Србије не може очекивати поштовање закључака Бадинтерове комисије кад је реч о остатку простора бивше Југославије".

Милан Станимировић (ДС) одбацио је оптужбе да је власт овим споразумом хтела да дође до политичких поена. "Да смо то хтели, онда би овде дошли председник и премијер Србије, па би од тога направили велику причу".

Касно по подне почела је расправа о потврђивању Европске повеље о локалној самоуправи.

--------------------------------------------------------------------------

Председавање и министри

Почетак јучерашње седнице обележило је разјашњавање ко може да води седницу, јер је Оливер Дулић, председник парламента био одсутан. Радикали су тврдили да је Дулић за то овластио потпредседника Радета Обрадовића, а не Милољуба Албијанића, па је седница почела тек кад је Обрадовић заузео место председавајућег. Било је спорења и око тога кад је стигло владино овлашћење да закон, уместо Вука Јеремића, министра иностраних послова, брани Милан Марковић, министар за државну управу. Влада је овластила Марковића 13. јула, али су посланици то обавештење добили тек јуче, па је Томислав Николић изразио сумњу у веродостојност овлашћења, између осталог и зато што је оно заведено под истим бројем под којим је заведен и закон који је парламенту достављен пре 15 дана. Истакавши да је, вероватно, реч о техничкој грешци, председавајући Милољуб Албијанић казао је да ће стручне службе затражити од владе исправку.