Губици по џепу радника

Запослени у нафтној компанији "Лукоил-Беопетрол" започеће у петак једночасовни штрајк упозорења јер руководство ове куће до јуче није уплатило заостале зараде. Напротив, радници су и за јун, како је јуче потврђено, добили умањене плате за 20, односно 25 одсто, уз објашњење да "већински власник није у могућности да сам и даље сноси терет губитака, већ га мора равноправно поделити". Према речима Миомира Глинтића, представника Синдиката продаваца "Лукоил-Беопетрола", пошто ни продужени рок за уплату заосталих плата надлежнима није био довољан, радници су одлучили да почну штрајк. Првог дана на један сат престаће точење горива, цистерне неће развозити робу, а очекује се да и администрација подржи овај протест.

Уколико ни то не буде била довољна опомена менаџменту, радници ће ступити у генерални штрајк, тражећи да им се објасни ко је заправо крив за лоше пословање компаније. Где завршава новац од продаје и како је могуће да једино "Лукоил" од свих других нафтних компанија које су у међувремену дошле у Србију има губитке, а једини је куповином "Беопетрола" "добио све на тацни" – пумпе, резервоаре, развијену продајну мрежу. При том је реч о другој компанији у свету по резервама нафте.

Радници ће захтевати од менаџмента и да им се објасни зашто се за три и по године, откако је "Лукоил" купио "Беопетрол", променило чак пет директора и тражити на увид резултате њиховог пословања, како се сав терет не би пребацио само на тренутно актуелног првог човека компаније Пламена Попова.

Тражи се и одговор по ком основу "Лукоил" ангажује војне пензионере за рад у администрацији, а за плате запослених нема пара. Имајући све то у виду, поставља се питање како је могуће да један преводилац са руског језика у "Лукоилу" месечно заради 168.000 динара.

Такође је недопустиво, уколико су резултати пословања заиста тако лоши како тврди менаџмент, да буџет директора и његових сарадника износи 62.000 евра месечно, као и да се број запослених са 116 повећа на чак 240.

Глинтић истиче да је менаџмент прошле недеље обилазио бензинске станице позивајући раднике да одустану од најављеног штрајка, али без успеха. Поред осталог и зато што су продавцима неосновано подигнуте норме толико да мало ко може да их испуни, што је, тврди, опет тенденциозно урађено. Јер, свако онај ко не испуни "прописано", додатно буде закинут.

После најновијег умањења радник на бензинској станици уместо 32.000 прима у просеку око 26.000 динара, а послодавац се купопродајним уговором обавезао да пет година неће смањивати плате, већ ће их повећавати два пута годишње, у складу с растом цена на мало.