Милион динара за закуп два квадрата

Краљево – Двадесет година локална власт у Краљеву није спровела расподелу локација за киоске, многи објекти су затворени, док се у онима који раде продаје чак и печење. Не зна се понегде ни чији су, ко је власник а ко закупац. Пролазиле су године, одлагано је решење тог проблема па, како у Одељењу за урбанизам града Краљева тврде, сада ниједан од стотинак киоска није легалан а град од њих има мало вајде.

Зато је недавно расписан оглас за лицитацију око 130 места за постављање киоска а превасходни циљ је био увођење реда. Међутим, тридесетак власника тражи његово поништење због, како кажу, неправедних критеријума, могућих привилегија, а посебно због превисоких трошкова закупа.

Како је наведено у писму које су упутили поменутом одељењу градске управе, предвиђени критеријум за банкарску гаранцију доброг извршења посла је неприхватљив. Јер, како објашњавају, само за почетак, за учешће на лицитацији за обраду писма о намерама и то за сваку локацију банке траже око пет хиљада динара. А, када се на лицитацији добије локација за, рецимо, основну цену по једном месту, банка даје гаранцију 20 одсто ренте за период од пет година. То је износ, рецимо, за шесту зону, од десетак хиљада динара, али та банкарска услуга закупца кошта шест пута више па ће „камата“ изнети око 60.000 динара. Поједине банке чак траже и полагање депозита у висини гарантованог износа и поврх тога опет вишеструко веће провизије. Зато будући корисници локација предлажу да гаранција буде меница или строжа контрола.

Но, у градском одељењу за урбанизам тврде да је за сваки па и овај посао банкарска гаранција најсигурније средство обезбеђења „добро обављеног посла“, да је извршење меница несигурно, да су трошкови евентуалног уклањања киоска превисоки. Многи који сада раде, кажу, уистину желе одуговлачење, тј. да се стање хаоса у овој области не мења и да нико ништа не плаћа.

– Расписали смо и оглас за постављање апарата за продају кокица. Јесте то у централној зони, али понуде се крећу од стотину хиљада до 1,2 милиона динара за, додуше, једногодишњи закуп, али је у питању само два квадрата градског земљишта. Кад се то упореди, не би се могло рећи да је локација за киоске прескупа – каже Звонко Ковачевић, начелник овог одељења и председник комисије за расподелу локација за киоске.

Примедба на оглас је и непоштовање права приоритета за власнике киоска који на одређеној локацији раде годинама. Истина, градска одлука им даје за право да ту остану ако прихвате најповољнију понуђену цену. Међутим, једно београдско предузеће конкурисало је за чак 37 локација са две своје фирме. Прва је понудила неприхватљиво високу цену, очигледно да би тако избацили из „игре“ власнике постојећих киоска и то углавном са најбољих локација. А, онда се појављује друга фирма тог предузећа са нижом, вероватно реалном ценом, по којој би тај учесник на лицитацији склопио уговор са градом, што би значило да домаћи власник објекта остаје без простора и посла.

– Комисија ће предложити будуће закупце на основу постојећих критеријума, али Градско веће има право да то прихвати или чак, можда на основу жалби, предлог измени. Да, рецимо, дугогодишњем власнику киоска, најпре, али по највише прихваћеној а не понуђеној цени од неког другог потенцијалног закупца, понуди нови уговор и слично. Углавном, не тврдимо да је све идеално, али постојеће стање је хаотично, нерегуларно и неодрживо – истиче Ковачевић.