Без дувана у дрогеријама

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У Америци је направљен пун никотински круг: од пушења као нечег што је „кул” до протеривања дуванског дима из канцеларија, паркова и других јавних места, а последњих година и из станова.

Најновији ударац зависницима од дувана задао је Си-Ви-Ес, највећи (по промету) овдашњи ланац дрогерија, радњи које су комбинација апотеке и самопослуге, с тим што им знатан део асортимана чини и козметика. Из његовог седишта је саопштено да ће, почев од октобра ове године, цигарете бити протеране из свих 7.600 локала.

Корпорација са 80.000 запослених и годишњим прометом од око 120 милијарди долара (скоро три пут већи од промета целокупне економије Србије), изгубиће на овај начин око две милијарде, али ће на другој страни добити.

Одобравања овог потеза већ пристижу, не само од антипушачких лобија него и из самог врха америчке политике. Лично га је похвалио председник Барак Обама (бивши пушач који још користи никотинске фластере кад га ухвати криза) и Кетлин Сибелијус, секретарка министарства здравља, јер је то корак напред ка остварењу максималистичког циља националне здравствене политике: генерације без пушача.

До тога је још дуг пут: иако је од пушења, откако је 1964. објављен историјски извештај који је показао везу између дувана и рака плућа, цигарете оставило око 20 милиона Американаца, никотински зависник је и данас готово сваки пети становник (19 одсто становништва), а никотин годишње овде убије пола милиона својих уживалаца. Сваког дана, показује званична статистика, више од 3.200 младих овде запали своју прву цигару, после које долази друга, да би на крају пушење постало доживотна навика. Скоро 90 одсто одраслих пушача почело је с овом навиком пре 18. године.

Иако на први поглед потез дрогеријског ланца изгледа као потез чији је мотив национално здравље, зарад чега се, ето, на жртвени олтар приноси и профит, реалност је сасвим другачија. Менаџмент Си-Ви-Еса претходно је сачинио рачуницу која показује да ће оно што ће изгубити на ћуприји, ова компанија надокнадити на мосту.

Ланац, наиме, шири нову делатност: већ у око 800 својих локала широм Америке увео је „клинике за минут”: мини-ординације у којима медицинске сестре и лекарски помоћници дају вакцине против грипа и преписују лекове за обичне инфекције, док, када је реч тежим дијагнозама, пацијентима саопштавају да ипак морају код правог лекара.

Ово је веома профитабилно, с обзиром на то да „Добар дан” у некој правој лекарској ординацији кошта папрено, чак и за оне који имају полисе здравственог осигурања, а да не говоримо о око 40 милиона Американаца који још немају здравствено осигурање. „Обамакер”, реформисани систем осигурања, тек је почео да се примењује, па експресним клиникама Си-Ви-Еса, у којима се посете не заказују, расте популарност.

Продавати, међутим, на једном месту и отрове и лекове некако не иде, јер – важан је и имиџ. Рачун је тако показао да ће изгубљени профит на дувану (роба која нема перспективу) бити надокнађен у клиникама. Сем тога, оне су још недовољно регулисане, па зато неће бити наодмет ни популарност антиникотинског потеза тамо где треба.

Дрогерије, уосталом, у дуванском промету учествују само са 3,6 одсто. Своје паклице Американци најчешће купују на бензинским пумпама (50 одсто од укупно 290 милијарди цигарета), али и у самопослугама као што је популарни ланац „Севен илевен”.

На неким местима, а поготово тамо где је нека савезна држава решила да опорезивањем дувана попуњава рупе у буџету, снабдевачи су и шверцери. Тако је, на пример, око 60 одсто свих цигарета које се попуше у држави Њујорк са црног тржишта, док је у око 15 других држава прошверцовано 20 одсто свих паклица.

Најуносније је цигарете шверцовати из Вирџиније (постојбине америчког дувана) у Њујорк (друмом који је дугачак око 350 километара). У Вирџинији од сваке паклице држава узима 30 центи, а у Њујорку 5,85 долара, па се на једном контејнеру може зарадити и до два милиона, што је мамац довољно велик да се увек нађу рибе које ће га загристи.