Доказивање истине било би непотребно одуговлачење

Током одлучивања о притужби коју је, због притисака у поступку против Мирослава Мишковића, судија Посебног одељења Вишег суда у Београду Владимир Вучинић поднео против Александра Степановића, вршиоца функције председника Вишег суда, Високи савет судства (ВСС) није утврђивао да ли судија говори истину.

ВСС, како „Политика” сазнаје, није утврђивао ни да ли су тачне тврдње председника Степановића, који је демантовао наводе судије Вучинића, с обзиром на то да би, како пише у образложењу одлуке овог тела у коју је „Политика” имала увид, „доказивање истинитости навода из притужбе и изјашњења на њу довело до непотребног одуговлачења”.

С обзиром на изнете чињенице, остаје питање ко је од двојице судија говорио истину: Вучинић, када је тврдио да му је председник суда рекао да ће га због одлуке да власнику компаније „Делта” привремено врати пасош због пута у Лондон (други захтев за пут у Холандију је одбијен) „вратити у Палату правде и понизити га пред 90 људи” или Степановић који је све то одлучно демантовао. Због одлуке чланова ВСС да не испитује тачност тврдњи двојице судије, јавност је остала ускраћена за истину. Јер, не говорити истину у вршењу судијске функције у званичним обраћањима или неосновано узбуњивање јавности, без сумње, представља неморално понашање и тешко огрешење о етички кодекс. А, таква ситуација апсолутно захтева разрешење и утврђење ко је од њих двојице говорио истину.

У образложењу чланова ВСС недоумице изазива и чињеница да је о основаности притужби судије Вучинића „одлучивано на основу поднетих доказа и неспорних чињеница јер су они цењени у светлу могућности да ли могу да буду претња”. Наиме, „ни у једном од навода из притужбе не стиче се могућност да буду претња у смислу вршења утицаја на доношење одлуке приликом вршења судијске функције”.

– Питање је због чега ВСС образлаже „претњу” у кривично правном смислу с обзиром на то да у конкретном случају судија Вучинић није поднео кривичну пријаву због претње, већ притужбу у којој тврди да му је понашањем вршиоца функције председника Вишег суда угрожено право и обавеза да судијску функцију обавља независно и непристрасно. То је много шири појам. Он мора да се тумачи у светлу забране било каквог утицаја, било каквог степена угрожавања права и обавезе судије да суди независно и непристрасно и уставне обавезе ВСС да штити независност судија и судова – каже „Политикин” саговорник добро упознат са случајем судије Вучинића.

Увидом у образложење одлуке ВСС, јавности су постали доступни, до данас, непознати детаљи „односа” судије Вучинића и вршиоца функције председника београдског Вишег суда. Ако је судити по образложењу ВСС, Степановић је два дана пошто је Вучинић донео одлуку о привременом враћању путне исправе Мишковићу (7. децембра) у телефонском разговору питао судију да ли је тачно да је власника „Делте” пустио у Лондон. Истог дана, двојица судија видела су се у председниковом кабинету када му је Степановић, између осталог, казао да ће од јануара највероватније бити враћен у Палату и да ће га понизити пред 90 људи, а да свакако неће бити председник Специјално суда. Такође му је рекао и да више није битна његова процена да ли ће се Мишковић вратити, као и да је једини излаз за њега, да се не би десило да буде „враћен у Палату”, да опозове одлуку пре него што полиција скине забрану.

На све ово, председник Степановић је устврдио да су сви наводи које је судија Вучинић изнео „потпуно нетачни и неосновани”. Додуше, Степановић је „признао” да је судија поменутог дана био у његовом кабинету у Палати правде, али да је износио процесне дилеме у вези са предметом „Луке Београд” и да га је на крају разговора обавестио о својој одлуци у предмету Мирослава Мишковића. Степановић је, између осталог, негирао и да је рекао да ће судија Вучинић бити враћен у Палату, и да је такву одлуку икада донео.