Генерација за повратак славе

Млада мушка кошаркашка репрезентација (играчи до 20 година) донела је златну медаљу са Десетог европског првенства за тај узраст који су заједнички организовале Горица (Италија) и Нова Горица (Словенија). С њом је стигло још једно охрабрење у боље сутра наше кошарке. Млађи су доносили одличја и у њено најсветлије доба. Није се бринуло на чија ће плећа да падне богато наслеђе. Тада је, међутим, обавеза подмлатка и била да настави с врхунским дометима старијих. Данас је пред њим задатак да нашем трофејном спорту врати славу.

Свих дванаест играча које је у Италију и Словенију повео селектор Влада Вукоичић рођени су 1987. То годиште као да је богом дано да брани углед нашег спорта у свету. Пример су, између осталих, и тенисери Новак Ђоковић и Ана Ивановић.

Да је ова генерација наших кошаркаша најдаровитија после Дивчеве, сматра се с правом. Практично, она је четвроструки европски првак пошто је била пионирски победник 2001, кадетски 2003, јуниорски 2005, а прекјуче је надмоћ крунисала као прва селекција која је одбранила трон на шампионату Старог континента за узраст до 20 година од када га је европски огранак Светске кошаркашке федерације (Фиба) покренуо, 1992.

Прошлог лета је златна медаља освојена у Измиру (Турска) под именом СЦГ, с тимом у којем је било неколико играча рођених 1986. и с неколико њих који сада бране боје Црне Горе. То је била последња екипа на највишем степенику победничког подијума која је певала химну "Хеј, Словени" стављајући својеврсни епитаф на последње остатке кошаркашке велесиле СФРЈ.

У Горици, победом над Шпанијом у финалу с 87:78, млади су постали прва мушка кошаркашка селекција која се домогла злата под именом Србија. Други пут овог месеца свирана је химна "Боже правде" будући да су недавно у Новом Саду на европски трон заселе и јуниорке. У здушном певању химни и некадашње и нове државе велика је симболика. Наши млади кошаркаши имају све одлике трофејних претходника међу којима је и висок степен заједништва. Због тога је с њима распаљена нада и у повратак наше кошарке на победничку стазу и у обнову култа репрезентације.

До висина до којих је стигла Дивчева генерација дуг је пут, а да ли ће Милош Теодосић, Миленко Тепић, Никола Драговић, Драган Лабовић и остали "златни" кошаркаши да наставе да следе њен траг, зависи од безброј околности. Како рече Вукоичић на импровизованом дочеку на аеродрому "Никола Тесла" то је сложена тема о којој у блиц изјавама не може да се сажме ама баш ништа. Селектор је, ипак, закључио да је предност наше репрезентације у односу на конкуренте у овом тренутку та што су јој окосница играчи који су већ сезону-две узданице својих клубова, али да наши клубови плаћају цех њиховом прераном одласку у иностранство.

О утисцима с Првенства Вукоичић је рекао:

– Злато смо освојили надмоћно, а били бисмо још убедљивији да смо имали више времена за припреме. Замор због дуге сезоне и неке ствари које смо морали да поправљамо у ходу дошли су до изражаја у првој утакмици у којој смо изгубили од Словеније. Домаћин се студиозније спремио за тај меч, први на шампионату, јер је био свестан значаја победе над екипом која долази као првак. Ипак, неуспех нас није поколебао. Збили смо редове. Из утакмице у утакмицу смо подизали форму, а најбоље смо играли када је било најважније. Морали смо и да се носимо с великим притиском јер се од нас очекивало да одбранимо злато. Ипак, нисмо били у саставу који је тријумфовао у Измиру. Тада су играли кошаркаши годину старији од Теодосића, Лабовића и осталих плус неколико играча који су сада црногорски репрезентативци.

--------------------------------------------------------------------------

Сребро би било неуспех

– Није било лако освојити злато, нарочито је то тешко изгледало после пораза против Словеније у првом колу. Међутим, пресудило је и наше велико искуство са европских првенстава у млађим узрастима. Не бих био задовољан да смо узели сребрну медаљу јер је наш тим био убедљиво најбољи на Шампионату, – рекао је Миленко Тепић који је и на Славнићевом списку за припреме за ЕП у Шпанији. – Сви у младој репрезентацији имамо велику жељу да играмо за сениорски тим. У њој има играча с квалитетом за најбољу селекцију. Колико нас је, показаће време...

--------------------------------------------------------------------------

У ватру на ЕП у Пољској 2009.

Најбољи играч Шампионата Милош Теодосић је показао да је рођени вођа. Ту улогу је једно време у свом клубу ФМП-у делио с Александром Рашићем, а када је овај зимус отишао у турски Ефес пилсен, преузео је то бреме на своја плећа. У Италији и Словенији је само наставио да исказује велики таленат за организацију игре.

– Поносни смо што смо прва мушка кошаркашка репрезентација која је освојила златну медаљу под заставом Србије и што се због тога чула химна "Боже правде". Сматрам да је наш успех феноменалан јер смо прваци постали убедљиво, иако нас проблеми нису обишли. У финалу нас је стигао премор и због тога смо осцилирали, али наша победа ни у једном тренутку није дошла у питање.

Теодосића очекују припреме за Европско првенство у Шпанији.

– На Првенству смо оправдали Славнићево поверење. Млада репрезентација има велики потенцијал који би до изражаја требало да дође на Европском сениорском првенству 2009. у Пољској.