Шта све чека будућег министра привреде

Ко год након избора буде сео у фотељу министра привреде, сачекаће га проблеми који су предуго били гурани под тепих и суочиће се са озбиљном ситуацијом у којој се налази српска економија.

Најпре ће морати да се позабави коначним завршетком процеса приватизације у нашој земљи, који траје готово 14 година. Тај посао неће бити нимало лак, јер је у надлежности Агенције за приватизацију и даље око 400 предузећа. Наследник Саше Радуловића мораће да реши и судбину 153 предузећа у реструктурирању која тренутно углавном живе од субвенција из буџета.

Како нас она коштају око 700 милиона евра годишње, а буџетски дефицит је све већи, нови министар ће то коначно морати да пресече. Рок за решавање проблема ових предузећа законом је орочен на крај јуна ове године, али све је више извесно да тај посао неће бити завршен на време.

Даље, иако сваки систем и развој земље почивају пре свега на домаћем бизнису и домаћим инвестицијама, веома битан фактор су стране директне инвестиције. Биланси за 2013. годину још нису готови, али стране инвестиције су према прелиминарним проценама испод милијарду евра.

Уколико желимо да се то промени, мораћемо да наставимо да побољшавамо пословни амбијент, да олакшавамо пословање и да постепено смањујемо намете на рад, како би више страних инвестиција дошло у Србију. Све то је посао целе будуће Владе Србије, али и министра привреде и у томе су сагласни сви који се баве приватним бизнисом.

Какав је фоторобот будућег министра привреде? Шта осим ових проблема са којима ће морати да се суочи, од њега очекују привредници и синдикати? Да ли су реформе Саше Радуловића биле погрешне или је погрешан био тренутак, па се очекује да ће наследник наставити да ради оно што је већ започето?

– И следећи министар привреде имаће пред собом незахвалан задатак да са ограниченим ресурсима и мало инструмената за спровођење државне политике обезбеди привредни раст. На коју год страну да се окрене и на који год проблем да се усмери, суочиће се са тим да је нешто у ресору неког другог министарства. Тако је са радним законодавством, грађевинским дозволама, пореским и парафискалним оптерећењем привреде, координацијом инспекцијског надзора, јавним предузећима, па и са сивом економијом – сматра Душан Васиљевић, директор тима за регулаторне реформе у привреди, у оквиру „УСАИД-а” (Пројекат за боље услове пословања).

Како очекују експерти „УСАИД-а”, највећи део времена, енергије и ресурса министарства привреде, макар до краја ове године, одлазиће на спровођење поступка реструктурирања предузећа која су у том статусу већ годинама.

– Резултати тог процеса ће у великој мери одредити да ли ће наша економије да крене линијом здравог и одрживог раста. Већ сада знамо да ће предмет највећег спорења у стручној јавности бити начин привлачења страних инвестиција и субвенционисање привреде – закључује Васиљевић.

Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца, такође сматра да будућем министру привреде неће бити нимало лако уколико би да свој посао добро ради.

– Нови министар ће морати што пре да заврши процес приватизације и реструктурирање предузећа губиташа како би се оствариле буџетске уштеде и смањило задуживање државе. Јер, држава те дугове увек кроз веће порезе прелије на привреднике – сматра Рајић, додајући да би будући министар привреде морао често да буде у контакту са власницима малих и средњих предузећа, јер те фирме носе нашу економију.

– Али, проблем је то што будући министар, ко год он буде био, неће моћи све сам, односно без министарстава финансија, рада, па и грађевине. Уколико не буде било политичког консензуса за реформе и нови министар сам буде пробао да мења ствари, бојим се да ће проћи као Радуловић – оцењује Рајић.

Бранислав Чанак, председник Уједињених гранских синдиката „Независност”, од будућег министра привреде има две врсте очекивања – и као грађанин и као први човек синдикалне организације.

– Као грађанин очекујем разуман план. Да нам неко каже зашто смо овде и шта ће да ради и да мења. Па ако заиста мора да буде болно, нека буде. Али, да се о томе отворено и детаљно говори и, наравно, уз пуну подршку владе, а не сам како је то чинио бивши министар Радуловић – одговара Чанак.

Као синдикалац каже да је резове најлакше правити у радној снази.

– Али, то није решење, јер ми већ имамо велики број незапослених и тако бисмо само погоршали ситуацију. Очекујем друге начине решавања привредних проблема – закључује он.