Швајцарци изгласали ограничење имиграције

„Брод је крцат” гласила је референдумска крилатица иницијативе за строго ограничење броја и условљавање права странаца на досељавање и рад у Швајцарској – покренута од стране ултранационалистички и крајње десно оријентисане Народњачке партије Швајцарске (СВП) – названа по угледу на инцијативу швајцарске владе из 1942. године прошлог века, када је уз образложење истог садржаја заустављено досељавање азиланата Мојсијеве вере из Трећег рајха.

Бирачи су испунили очекивања њихове крајње деснице која је, узгред, дуже од једне деценије најпопуларнија странка у држави. Већински су прихватили иницијативу, премда је према првим прелиминарним резултатима референдум прихваћен „тесном” већином од 50,3 одсто гласова. У апсолутним бројкама изражено, превагу су донела 19.500 гласа. Други обавезујући параметар, неопходан за усвајање референдумске иницијативе – такозвана кантонска већина – наводи, ипак, на другачији закључак. Иницијатива је прихваћена у 17 од укупно 26 кантона и полукантона.

Шта је превагнуло у сучељавању космополитске и провинцијалне Швајцарске, како су тамошњи либерални медији назвали ово одмеравање снага?

Преовлађује општи утисак да је популистичким ораторима народњака пошло за руком да „доведу до усијања” страховања Швајцараца да би европска криза могла знатније да се одрази на њихово релативно благостање. На мети присталица иницијативе, међутим, нису били азиланти и печалбари из земаља из којих се традиционално досељавају радници да би преузели послове које Швајцарци неће да обављају. Иницијатива се усредсредила на грађане ЕУ, који су у минулих десетак година почели масовно да се досељавају у Алпе.

Према званичним статистикама, минулих година се у Швајцарској настањивало око 75.000 грађана ЕУ годишње, што према наводима организатора одговара броју становника швајцарске „пољопривредне престонице” – града Луцерна.

„Ако овако наставимо, Швајцарска ће до 2060. године удвостручити број становника, са осам на шеснаест милиона”, упозорио је уочи референдумског викенда лидер СВП-а Кристоф Блохер. При том није пропустио прилику да упозори своје сународнике да ће постати странци на свом кућном прагу, али и да дода да ће раст популације финансирати – швајцарски порески обвезници.

„Ми смо по слову постојећих билатералних уговора са чланицама ЕУ обавезни да финансирамо њихову евентуалну болничку негу, школовање, да их умрежимо у наш социјални систем... Шта то у пракси значи, лако је објаснити – годишње запошљавамо и, наравно, финансирамо по 500 нових медициских сестара, око 600 учитеља и наставника, отварамо сваке године 72 нове школе”, рекао је Блохер.

Резултати референдума сада обавезују владу у Берну да у року од најдуже три године донесе одговарајући закон. Како ће тај закон изгледати и хоће ли бити изнађено компромисно решење, зависиће у многоме од Брисела, али и од става 28 чланица ЕУ појединачно, с којима је Берн потписао билатералне уговоре о слободи кретања, избора места пребивалишта, радног места и школске институције. Ти билатерални уговори реципрочно омогућавају неограничену слободу кретања, школовања и запошљавања Швајцарцима широм ЕУ. Истовремено представљају основни услов слободне трговине између Швајцарске и ЕУ.