Немачка између Лондона и Москве
Посета новог британског премијера Берлину подстакла је интензивна размишљања о будућој спољнополитичкој оријентацији Лондона. Шта се крије иза махом жустрог, делом пооштреног надметања Вајтхола са чак три центра моћи – Вашингтоном, Москвом и Паризом – и најаве немачке подршке британској политици, датој у заједничком обраћању јавности британског премијера Гордона Брауна и његове домаћице у немачкој престоници, канцелара Ангеле Меркел?
У политичким круговима Европе и САД присутне су смеле спекулације да је реч о експерименту. Преиспитују се реакције на оформљење нове европске осовине Берлин–Лондон. Два савезника, сматра се, настоје да осујете политику француског председника Николе Саркозија, усмерену ка преузимању примата од стране Париза унутар ЕУ. Са друге стране, захлађење односа Лондона и Москве – последица шпијунске "афере Литвињенко", али, како коментатори истичу, и "опроштајни поклон" Ентонија Блера – могло би да утиче на спољнополитичку маневарску способност Велике Британије. Овде је Немачка већ обећала посредовање, тврде извори у Берлину.
Штајнмајерова мисија
Игноришући правило да прво путовање после инаугурације води у Вашингтон, импулсивни Шкотланђанин на челу британске владе послао је сигнал САД да односи са Француском не би требало да се развијају на уштрб Велике Британије. (Присутна је претпоставка да Саркози од Вашингтона очекује подршку Паризу у надметању са европским ривалима.)
Браун је у Берлину најавио другачији приступ своје владе проблемима евроинтеграције, укључујући могућност да острвско краљевство у неком временском року приступи евро-зони. Тиме је, чини се, придобио кључног савезника – Немачку.
Трећи у савезу, и логични партнер, била би Москва. Актуелни проблеми на релацији Вајтхол–Кремљ – најозбиљније захлађење односа после 1985. и 1996. године – по мишљењу Берлина су решиви уз мало добре воље и уз обострану спремност Лондона и Москве на уступке.
Као путник у мисији добре воље помиње се име министра спољних послова Немачке Франка Валтера Штајнмајера. Социјалдемократа у владајућој коалицији Ангеле Меркел уживао је апсолутно поверење бившег социјалдемократског канцелара Герхарда Шредера, пријатеља руског председника Владимира Путина, па се од њега очекује да разреши шпијунски спор који не оптерећује само британско-руске односе, већ отежава и сарадњу Брисела и Москве на решавању виталних проблема.
Темпирани неспоразуми
Аналитичари истичу значај подизања оптужнице против Андреја Луговоја у последњим премијерским данима Ентонија Блера, у мају ове године.
Изјава државног тужиоца да ће се свим средствима заложити за изручење Андреја Луговоја из Москве у Лондон – главног осумњиченог за убиство одбеглог руског обавештајца у Британију Александра Литвињенка, у јесен прошле године – оцењено је као бреме намењено будућем премијеру. Браун је требало да услед погоршања односа са Русијом одложи план интензивнијег укључивања у евроинтеграције.
Према мишљењу Алана Филипса, коментатора лондонског дневника "Дејли мејл", стратегија се темељила на претпоставци да ће се Москва позвати на устав који не дозвољава изручење руских грађана. Што се и догодило. Међутим, исти устав предвиђа могућност да се међудржавни уговори и договори више вреднују од уставних одредби које штите руске грађане од екстрадиције у друге земље. То је истакао и председник Спољнополитичког одбора Думе Константин Косачов, упућујући на закључак да су нагодбе могуће.
Потези Лондона и Москве такође остављају простор за брзо смиривање ситуације. Лондон је, према писању "Мејловог" коментатора Филипса, наложио протеривање "свега" четири руске дипломате, као шпијуне који злоупотребљавају дипломатски имунитет: "Оставио је недирнуто више од тридесет агената СВР-а (одсек за иностранство ФСБ)." Филипсов коментар добија на тежини, ако се узме у обзир да је реч о новинару са вишедеценијском обавештајном прошлошћу.
Москва је, опет, умерено и дипломатски мудро реаговала. Изјава портпарола руског министра спољних послова Сергеја Лаврова да ће Москва одмерити одговор, али да неће по сваку цену одговорити истом мером, оставља простор за помирење.
Шта би завађене стране могло да врати за преговарачки сто, али и ко би могао да се крије иза акција које су довеле до погоршања односа Русије и Британије, истакнуто је у коментару лондонског "Тајмса". Наведено је да су британске компаније у прошлој години инвестирале у Русију 2,7 милијарди фунти, у првих пет месеци ове године 1,5 милијарди, док су Американци у истом периоду инвестирали девет пута мање – 364 милиона долара у прошлој, односно 179 у овој години.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


