Гори Федерација, а не РС

С председником Републике Српске Милорадом Додиком јуче смо разговарали између непрекидних позива који су га информисали о новим протестима у Сарајеву и Бијељини, док се од аеродрома кретао ка згради владе, где је имао договорен састанак с првим потпредседником Александром Вучићем.

Није деловао узнемирено развојем догађаја у Федерацији БиХ, истичући да они немају везе с РС, али да су усмерени на њену дестабилизацију и укидање.

Међународни фактори тврде да политичка и економска криза уједињује три народа у БиХ?

У Бањалуци је Хелсиншки одбор покушао да организује протест, а јуче у Бијељини нека бошњачка удружења. То је нешто што говори о пропасти тезе међународног фактора о уједињењу. Они не одустају од грађански уређене БиХ у којој се занемарује постојање нација Бошњака, Хрвата и Срба. Они само мисле да постоје људи који једу и који су добри ако имају шта јести, а ако немају, онда нису. Та теза око гладних људи се злоупотребљава јер наравно да има гладних људи, али их има и у иностранству. Таквих људи на тротоарима које сам видео у иностранству нигде нисам видео ни у Бањалуци нити игде у региону.

Тврдите да странци не разумеју ситуацију?

Они су јединствени у једном: да се и даље задржи исти број странаца који овде живе од распада Југославије и за које је важно да узнемирујућим порукама оправдају своје послове, високе плате и викенде у Дубровнику. Високи представник ЕУ Валентин Инцко прима 25.000 евра месечно и никоме не плаћа порез јер је БиХ тобож „земља високог ризика”. Они одржавају тај стереотип који је потпуно лажан. Отуда промашај у процени.

Ви процењујете да је намера да се дестабилизује РС?

Њихов план је у првој фази дестабилизација, а у другој укидање РС. И веома је јасно на који начин се то пропагира: радити континуирано кроз уставне промене, а када је РС одлучна да то не чини, онда се, ево, изазивају некакве социјалне тензије. Нису гладни људи запалили зграде по Сарајеву, Тузли, Мостару и осталим градовима, него хулигани који су искористили патњу одређених људи, која постоји и коју нико не игнорише.

Шта сте рекли амбасадорима западних земаља поводом ове ситуације?

Промашај међународног фактора и њихово дугорочно уплитање и одлучивање у БиХ је довело до овакве ситуације. Наравно, више се они занимају за процене и односе, али један број њих је годинама директно укључен у решавање унутрашњих питања, па чак и у макросрединама. Они не могу бити изузети од одговорности за овако нешто.

Немате добре односе?

Ми у РС смо рекли да желимо нормалан однос с међународном заједницом, али не желимо да управљају нама. Од тог тренутка ми показујемо већи степен институционалне стабилности јер су наше институције имуне на захтеве разних амбасадора у доношењу одлука, а у Федерацији то није тако.

Очекујете ли да се немири пренесу и на РС?

Вероватно ће покушати да ово што се догађа у Федерацији прикажу као стање у целој БиХ. Мало људи у региону разуме унутрашњу организацију БиХ и они не разумеју да су РС и Федерација потпуно различите средине које самостално живе и додирују се, натеране пре 20-ак година да буду у БиХ у потпуно немогућим условима. И ево то се показало у сваком погледу.

Какав је став Србије у овом конкретном случају?

Добро је што се Србија интересује за стање, она је потписница Дејтонског споразума. Последњих 18 година Србија је склањана из те приче о Дејтону, чак није ни чланица Савета за примену мира, то наравно није ни Хрватска, али јесте Турска која је била ангажована само на једној страни.

Прибојавате ли се да би улога Србије могла ићи на штету РС, с обзиром на захтеве Београду у европским интеграцијама?

Ма, то је немогуће, не желим о томе ни хипотетички да причам. Односи Србије и Српске се искључиво базирају на уважавању партнерства. Ми имамо добре и коректне односе и ни у чему се не види било какав притисак. Не могу да верујем да Србија рачуна да ће на европском путу морати да се укључи у нека регионална решавања. То није радила ни Хрватска, она на свом европском путу није угрозила ниједан национални интерес Хрвата у БиХ. То само неки спекуланти конструишу причу о улози Србије која ће некима завртати руке.

Ипак је међу немачким захтевима Србији и „пацификовање” Републике Српске.

Могуће је да ти захтеви постоје, али ја мислим да они пре свега показују неразумевање ситуације.