Битка за словеначке пензије

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 17. јула – Надлежни размишљају о социјалном споразуму са Косовом кад покрајина постане држава, сазнајемо у неформалном разговору од званичника Словеније уочи недавног сусрета министра спољних послова Димитрија Рупела са генералним секретаром Уједињених нација Бан Ки Муном. "Политика" је проверила информацију у словеначком министарству рада, чији портпарол Терезија Трупи на питање – да ли Словенија припрема речени споразум за потписивање чим Косово постане од Србије независна држава, одговара да министарство још не спрема нацрт тог споразума јер је за то питање надлежно министарство спољних послова. Незванично сазнајемо да Словенија има јак економски интерес на Космету а сходно томе жели да односе са партнерима у Приштини убудуће уреди најбоље што може.

Што се тиче судбине закинутих словеначких пензионера у Србији, који су доприносе за пензионо и инвалидско осигурање за живота СФРЈ уплаћивали у словеначке пензионе фондове (радећи за словеначке фирме), "Политика" је на питање "у ком временском периоду (датум, месец, година) Словенија намерава да приступи преговорима о склапању социјалног споразума са Србијом" добила одговор да нико од највиших представника министарства рада није намеравао да се сретне са министром спољних послова Србије Вуком Јеремићем током његовог боравка у Љубљани јер "Словенија још није одредила термин за почетак преговора. Тренутно смо у фази усклађивања и спровођења унутрашњег правног поступка", речено нам је.

Ближе одређење карактера тог "поступка" и дужине његовог трајања остају непознати, али је Министарство рада у име министарке Марјете Цотман потврдило намеру да "потом крене у преговоре са Србијом". Овакво тактизирање словеначких државних органа постаје јасније ако се сагледа судбина словеначких пензионера у БиХ. После посете премијера Јанеза Јанше Сарајеву (19. 2. 2007) током које је свечано потписан споразум између две државе о социјалном осигурању, босански пензионери су били убеђени да су им пензије надохват руке после више од деценије и по чекања, одуговлачења и претњи Љубљани погоршањем дипломатских односа и бојкотом словеначке робе. Словеначки пензионери из Босне, међутим, ни дан-данас нису видели ниједан евро од својих пензија, због чега свакодневно зову словеначку заштитницу људских права Зденку Чебашек Травник, која им је обећала помоћ. Како тренутно ствари стоје, свој новац неће видети ускоро, јер је словеначки парламент на распусту до јесени, а од фебруара наовамо ратификација потписаног споразума није "стигла на дневни ред".

Препрека за исплату потраживања пензионерима из Босне није само застој ратификације "за коју је надлежно Рупелово министарство спољних послова", већ је "нужно пред почетак ратификације склопити још и административни споразум, који омогућава спровођење споразума о социјалном осигурању", тврди Трупи, нагласивши да ће "тек кад буде потписан административни споразум, у складу с упутствима министарства спољних послова бити дат предлог за почетак поступка ратификације".

Овакво бирократско манипулисање како би се изврдала исплата пензија онима који су их зарадили изгледа неразумљиво. Али, ако се зна да је Јаншин кабинет управо открио да ће буџетски дефицит бити виши од планираног за 60,5 милиона евра, те да су повећани расходи последица издашних инвестиција у протоколарне објекте и репрезентацију уочи предстојећег председавања Словеније Европском унијом у првих шест месеци 2008, али и убрзане изградње железнице, онда је јасно да сваки нови "трошак", па макар се радило о туђим парама – попут оних пензионера из Босне (око 80 милиона евра), Србије (такође око 80 милиона евра) и Црне Горе (недефинисано) – представља ударац монетарној политици Јаншине владе која кубури и са неочекивано вишом инфлацијом.

Нису на бољитку ни пензионери из Црне Горе, јер из кабинета министарке Цотман кажу да и ту "тече усклађивање у унутрашњем правном поступку": не зна се (ни приближан) почетак датума преговора. Извесно је да ће закинути пензионери из све три државе морати да сачекају бар још годину дана (крај словеначког председавања ЕУ), да би службена Љубљана одустала од административних трикова према својим пензионерима из других држава бивше СФРЈ. Циљу су тренутно најближи пензионери из Босне, а после посете Јеремића колеги Рупелу, својим пензијама су (бар вербално) ближи и пензионери из Србије.

Од умећа преговарачког тима који треба да аминује министар Расим Љајић, али и од умешности српске дипломатије да увери словеначку страну да је споразум један од приоритета у међудржавним односима, зависи хоће ли тај посао бити окончан за седам година (као у случају Босне) или брже.