Шта Србија очекује од Португалије

Србија се нада да ће до краја године парафирати и потписати споразум о стабилизацији и придруживању, као и да ће потписати и ратификовати споразум о визним олакшицама и реадмисији, због чега је за нас веома важна улога председавајућег Европској унији, коју је недавно од Немачке преузела Португалија. Отуда је интригантно питање шта можемо да очекујемо од новог председавајућег, земље која има знатно мањи утицај у Унији.

Ксенија Миливојевић, саветница потпредседника Владе Србије за европске интеграције, сматра да португалску улогу не треба да занемарујемо, већ да "треба да учинимо све како би билатерална и сарадња на нивоу ЕУ са овом земљом заиста била на највишем могућем нивоу".

– Ми смо већ отпочели ту билатералну сарадњу на техничком нивоу – каже она објашњавајући да је Србији, у току недавне посете Божидара Ђелића, потпредседника српске владе институцијама ЕУ, у Луксембургу, на састанку са министром иностраних послова Португалије, понуђена техничка сарадња са Португалијом, у оним областима које су значајне за либерализацију визног режима (што је један од циљева наше владе у наредних годину и по дана). Конкретније, реч је о сарадњи у области информационих система за земље "Шенгена", дакле, система који ћемо морати и ми да усвојимо. С тим у вези, наведимо да је Влада Србије формирала, међуресорску групу, чији ће чланови, како је прекјуче изјавио потпредседник Ђелић, овог месеца отићи у Португалију да виде шта ЕУ ради да оспособи земље шенгенске листе.

Миливојевићева, ипак, сматра да очекивања од Португалије не могу да буду тако велика као што су била у време када је Немачка преузела европски курс. Најзад, не можемо да очекујемо од Португалије оно што очекујемо, каже, од Словеније, која ће следеће године председавати унији, а која је, такође мала земља, али је, по својој позицији, више заинтересована за западни Балкан него што је то случај са Португалијом.

Милица Делевић, помоћник министра спољних послова и члан нашег тима за преговоре са ЕУ, мисли да је од тога ко је на кормилу ЕУ важније да се, у том периоду, интензивним напорима код куће, али и код земље која председава у наредном полугодишту, као и код оних који ће председавати у наредној години – а то су Словенија и Француска – положе темељи онога што Србија очекује да се догоди у 2008. години – да стекне статус кандидата за ЕУ и да оствари значајан напредак ка Белој шенгенској листи – наглашава она.

– Председавајући може – наводи Милица Делевић – да, утврђивањем дневног реда, каналише на коју ће страну ствари ићи "што није безначајно" и додаје да се то јасно видело из улоге Немачке у постизању договора којим се превазилази уставна криза у ЕУ или, раније, у случају Грчке, када је одржан Самит у Солуну, 2003. године.

Од немачког председавања, које је завршено 30. јуна, очекивања су, сетимо се, на старту била велика: говорило се да ће Србија врло брзо надокнадити изгубљено време због прекинутих преговора. Међутим, тек у мају парафиран је споразум о визним олакшицама и реадмисији, а преговори Србије са ЕУ обновљени су 13. јуна.

– Реално, нисмо могли добити више – мисли Миливојевићева подсећајући на то да је наш преговарачки процес одблокиран при крају тог председавања. Она указује на то да смо, иначе, имали у потпуности подршку Немачке у томе.