Šta Srbija očekuje od Portugalije

Srbija se nada da će do kraja godine parafirati i potpisati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i da će potpisati i ratifikovati sporazum o viznim olakšicama i readmisiji, zbog čega je za nas veoma važna uloga predsedavajućeg Evropskoj uniji, koju je nedavno od Nemačke preuzela Portugalija. Otuda je intrigantno pitanje šta možemo da očekujemo od novog predsedavajućeg, zemlje koja ima znatno manji uticaj u Uniji.

Ksenija Milivojević, savetnica potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije, smatra da portugalsku ulogu ne treba da zanemarujemo, već da "treba da učinimo sve kako bi bilateralna i saradnja na nivou EU sa ovom zemljom zaista bila na najvišem mogućem nivou".

– Mi smo već otpočeli tu bilateralnu saradnju na tehničkom nivou – kaže ona objašnjavajući da je Srbiji, u toku nedavne posete Božidara Đelića, potpredsednika srpske vlade institucijama EU, u Luksemburgu, na sastanku sa ministrom inostranih poslova Portugalije, ponuđena tehnička saradnja sa Portugalijom, u onim oblastima koje su značajne za liberalizaciju viznog režima (što je jedan od ciljeva naše vlade u narednih godinu i po dana). Konkretnije, reč je o saradnji u oblasti informacionih sistema za zemlje "Šengena", dakle, sistema koji ćemo morati i mi da usvojimo. S tim u vezi, navedimo da je Vlada Srbije formirala, međuresorsku grupu, čiji će članovi, kako je prekjuče izjavio potpredsednik Đelić, ovog meseca otići u Portugaliju da vide šta EU radi da osposobi zemlje šengenske liste.

Milivojevićeva, ipak, smatra da očekivanja od Portugalije ne mogu da budu tako velika kao što su bila u vreme kada je Nemačka preuzela evropski kurs. Najzad, ne možemo da očekujemo od Portugalije ono što očekujemo, kaže, od Slovenije, koja će sledeće godine predsedavati uniji, a koja je, takođe mala zemlja, ali je, po svojoj poziciji, više zainteresovana za zapadni Balkan nego što je to slučaj sa Portugalijom.

Milica Delević, pomoćnik ministra spoljnih poslova i član našeg tima za pregovore sa EU, misli da je od toga ko je na kormilu EU važnije da se, u tom periodu, intenzivnim naporima kod kuće, ali i kod zemlje koja predsedava u narednom polugodištu, kao i kod onih koji će predsedavati u narednoj godini – a to su Slovenija i Francuska – polože temelji onoga što Srbija očekuje da se dogodi u 2008. godini – da stekne status kandidata za EU i da ostvari značajan napredak ka Beloj šengenskoj listi – naglašava ona.

– Predsedavajući može – navodi Milica Delević – da, utvrđivanjem dnevnog reda, kanališe na koju će stranu stvari ići "što nije beznačajno" i dodaje da se to jasno videlo iz uloge Nemačke u postizanju dogovora kojim se prevazilazi ustavna kriza u EU ili, ranije, u slučaju Grčke, kada je održan Samit u Solunu, 2003. godine.

Od nemačkog predsedavanja, koje je završeno 30. juna, očekivanja su, setimo se, na startu bila velika: govorilo se da će Srbija vrlo brzo nadoknaditi izgubljeno vreme zbog prekinutih pregovora. Međutim, tek u maju parafiran je sporazum o viznim olakšicama i readmisiji, a pregovori Srbije sa EU obnovljeni su 13. juna.

– Realno, nismo mogli dobiti više – misli Milivojevićeva podsećajući na to da je naš pregovarački proces odblokiran pri kraju tog predsedavanja. Ona ukazuje na to da smo, inače, imali u potpunosti podršku Nemačke u tome.