Одбрана од вируса куповине

Вирус куповине шири се нашом планетом. Новац тешко „упада” у новчаник, а кад после исцрпљујућег рада од јутра до сутра и капне нека пара, не задржава се у рукама. Троши се, осим на рачуне и храну, понајвише на оно што нам није потребно, али може да нам затреба. О новој болести савременог човека на занимљив начин публици у Студентском културном центру трудила се да укаже Ивана Кораксић. Она је осмислила комад „Конзумирам, дакле постојим” у коме је играла кловницу Мирабел.

„Знам зашто то узимам. Мој живот без тога је немогућ, а ако и јесте могућ, какав је то живот?!” – питала се очајна жена шетајући горе-доле по сцени која јој је послужила као тржни центар и тако засмејавала публику. Тако је уједно и подстицала посетиоце да размисле где проводе оно мало драгоценог слободног времена које им преостаје. Под кровом разних шопинг молова деца се забављају у играоницама по осмишљеним шемама, док родитељи јурцају од радње до радње, па кад напуне цегере, ту и утоле глад брзом храном, и немајући прилике да од силних обавеза удахну свеж ваздух, па пуним плућима у зградама без природне светлости удишу „рециклирани”. Госте је позвала да се послуже шећером, указујући тако да сваком новом куповином желимо да засладимо живот.

Кораксићева, позоришни редитељ, признаје да и сама воли да потроши паре, али се суздржава од непотребне куповине.

Сарадници на представи, коју је подржао Градски секретаријат за културу, били су Никола Мијатовић и Душан Мурић.

А. К.