Odbrana od virusa kupovine

Virus kupovine širi se našom planetom. Novac teško „upada” u novčanik, a kad posle iscrpljujućeg rada od jutra do sutra i kapne neka para, ne zadržava se u rukama. Troši se, osim na račune i hranu, ponajviše na ono što nam nije potrebno, ali može da nam zatreba. O novoj bolesti savremenog čoveka na zanimljiv način publici u Studentskom kulturnom centru trudila se da ukaže Ivana Koraksić. Ona je osmislila komad „Konzumiram, dakle postojim” u kome je igrala klovnicu Mirabel.

„Znam zašto to uzimam. Moj život bez toga je nemoguć, a ako i jeste moguć, kakav je to život?!” – pitala se očajna žena šetajući gore-dole po sceni koja joj je poslužila kao tržni centar i tako zasmejavala publiku. Tako je ujedno i podsticala posetioce da razmisle gde provode ono malo dragocenog slobodnog vremena koje im preostaje. Pod krovom raznih šoping molova deca se zabavljaju u igraonicama po osmišljenim šemama, dok roditelji jurcaju od radnje do radnje, pa kad napune cegere, tu i utole glad brzom hranom, i nemajući prilike da od silnih obaveza udahnu svež vazduh, pa punim plućima u zgradama bez prirodne svetlosti udišu „reciklirani”. Goste je pozvala da se posluže šećerom, ukazujući tako da svakom novom kupovinom želimo da zasladimo život.

Koraksićeva, pozorišni reditelj, priznaje da i sama voli da potroši pare, ali se suzdržava od nepotrebne kupovine.

Saradnici na predstavi, koju je podržao Gradski sekretarijat za kulturu, bili su Nikola Mijatović i Dušan Murić.

A. K.