Све потекло од добошара из Скадарлије

Сви смо ми бубњари! Ово је гесло под којим ће вечерас у „Атељеу 212” бити обележен Дан бубњара, други по реду.

Промовишући бубањ као јединствено средство модерне комуникације и музичког израза, Драгољуб Ђуричић окупио је најпознатије бубњаре из земље и региона, али и глумце и друге музичаре у жељи да овај догађај постане нови празник свих бубњара.

– Биће музичара који су навршили 70. а пошто на младима свет остаје, на догађају ће наступити и деца од пет година. Како је слободно време младих једно од горућих питања нашег друштва, а незаинтересованост за културна дешавања на високом нивоу, време је да промовишемо баш онај део поменуте популације која своје слободно време и енергију користи у креативне сврхе – каже Драгољуб Ђуричић којем ће се придружити Мирослав Товирац, Драган Ивановић, Николина Ковачевић, Владан Вучковић, раме уз раме са познатим бубњарима Урошем Шећеровим, Лавом Братушем, Гораном Милошевићем, Дадом Маринковићем, Гаром Тавитјаном који стиже са сином, Игором Малешевићем, Селеном Симић, Фирчијем, Владимиром Фурдуљем…

Своје учешће потврдили су и глумци Катарина Жутић, бубњолог Богдан Диклић, Гордан Кичић.
Током разговора за наш лист Гордан Кичић није знао да нам каже шта ће тачно да свира на концерту, али је био узбуђен, јер ће наступити на догађају који, како каже, није уобичајен:

– Као што није уобичајен ни Драгољуб Ђуричић. Драго ми је што могу поново да сарађујем са њим, као што смо то радили 1996. и 1997. И знам да ће вече бити добро – убеђен је Кичић.

А Ђуричић верује да ће се концерт „протегнути” и на наредни дан и да ће са пријатељима и гостима „ушетати” у Дан заљубљених.

– Дан бубњара постаје традиционалан. Београд заслужује један дан током којег ће сви бубњари света моћи да дођу, од јутра до вечери да свирају на трговима, градским ћошковима… Где хоће. То ми је идеја. Идеја која би и граду у туристичком смислу доста донела. Ово нема везе са политиком, али јесте чињеница да због београдских бубњара из ’96 и ’97. у свету више нема ниједне манифестације без бубњева и бубњара. Тако се глас јаче чује. А све је потекло од чувеног добошара из Скадарлије – подсећа Ђуричић.

На питање да ли ће излазити на улицу категорично каже да неће, још једном подсећајући да идеја о Дану бубњара нема везе са политиком:

– Дан након концерта у „Атељеу” огласићемо се на Тргу републике, али да бисмо подржали борбу против насиља над женама. Свираћемо и 15. фебруара на Вождовцу, како бисмо дали подршку деци оболелој од рака.

Ђуричић признаје и да га радује што сваким даном има све више позива младих који показују интересовање за бубњеве.

– То је највећа награда свему што сам за 40 година са бубњем доживео. Не само да сам узурпирао бубњаре у региону већ сам узурпирао и децу, убедио њихове родитеље да се деца баве бубњем. Сада у Србији можемо да будемо срећни што имамо бар 30 бубњара и да се нигде у свету не постидимо. Наши професори предају бубањ у чувеним светским школама – истиче задовољно Ђуричић.

На коцерту ће наступити и Ђуричићев „стални сарадник” Ђурађ Ђуричић (8), финалиста емисије „Ја имам таленат”, али и деца из трупе „Пулс из нехата”, добошари „Чоке”, перкусионисти Музичке школе „Станковић”, школа удараљки „Мастер–Брастер”…, млади бубњари Никола Бановић, Милан Јејина, Пеђа Милутиновић…

Али, и музичари који не свирају бубањ, попут гитаристе Владана Вучковића, који је сарађивао са Ђуричићем на свим његовим важним концертима.

– Свираћемо неке песме групе „Леб и сол”. Као клинац био сам њихов обожавалац, па ми неће бити проблем да одсвирам све што буде требало. Колико год да је гитара инструмент захваљујући којем људи могу да постану хероји, она је и ритмички инструмент. Може потпуно равноправно да

Једна песма за оне којих нема

Ђуричић сматра да не постоји човек на свету који не уме да свира бубањ.

– Када на сцену изађе Богдан Диклић, једини бубњолог на Балкану, и кад он своју енергију пренесе на мене, то ће бити истинско задовољство. Када са свих страна у салу „Атељеа 212” уђу добошари, сви присутни ће се претворити у бубњаре. Ми смо једна велика фамилија, најсличнији смо голманима. Дружимо се, правимо свој дан. А једну песму посветићемо онима које бисмо желели да видимо са нама на сцени. Онима којих више нема: Лали Ковачеву, Ипеу Ивандићу, Чавкету, Ивици Вду, Луки Бошковићу – каже Ђуричић.